АДМИРАЛ ФЛОТЕ
Рођен 30. маја 1921. године у Славском пољу код Вргинмоста од оца Михаила и мајке Ђурђије. По националности је Србин.
Потиче из војничке породице са Кордуна – његови преци били су Стефан Мамула, заповједник Крајишког батаљона из времена Наполеона, и барон Лазар фон Мамула, подмаршал и намјесник Краљевине Далмације, познат као градитељ поморских утврђења (Вис, Хвар), укључујући и оно на острву Ластавица, на улазу у Боку (острво по њему до данас зову Мамула)... Његову мајку, двије сестре и брата убиле су усташе на Петровој гори 1942. године.
У првом браку са супругом Златом има синове Владимира и Златка. Са другом супругом Мирјаном живио је у Београду, Котору и Тивту (насеље Сељаново).
Завршио је четири разреда основне школе у Славском Пољу 1932. године, четири разреда реалне гимназије у Глини 1936. године и четири разреда државне трговачке академије у Карловцу
Завршио је Седму класу Више војнопоморске академије 1958. године, курс енглеског језика, Морнарички штабни курс у Великој Британији 1959. године, курс руског језика и припрему за једногодишњу школу (нове морнаричке доктрине и технологије) у СССР-у 1968. године, десету класу Курса оператике при Ратној школи Југословенске народне армије 1963. године и Курс виших поморских официра 1970. године.
Носилац је "Партизанске споменице 1941.".
Учесник у Народноослободилачком рату био је од 1941. године. У рату је био борац и омладински руководилац Првог кордунашког одреда од 23. октобра 1941. године, водни делегат Друге чете Првог кордунашког одреда до 15. јуна 1942. године, политички комесар Друге чете Другог батаљона Прве бригаде до 15. новембра 1942. године, политички комесар Трећег батаљона 15. бригаде Осме дивизије до 10. фебруара 1943. године, на боловању од тифуса до 30. марта 1943. године, на раду у штабу Осме дивизије до 10. маја 1943. године, политички комесар Официрске школе Главног штаба Хрватске до 20. септембра 1943. године у рангу политичког комесара бригаде, политички комесар Треће бригаде Осме дивизије до 15. новембра 1943. године, политички комесар штаба Морнарице за Хрватско приморје и Истру Другог поморског обалског сектора до 1. марта 1945. године и Поморске команде Северног Јадрана до 20. августа 1945. године.
У Југословенској народној армији је политички комесар Флоте до 2. октобра 1947. године, политички комесар Војнопоморског училишта Југословенске Ратне морнарице и Војнопоморске официрске школе до 4. марта 1949. године, начелник Политичке управе Команде Југословенске ратне морнарице, политички комесар Војнопоморске официрске школе до 4. марта 1949. године, начелник Одељења Политичке управе Команде Југословенске ратне морнарице до 5. јуна 1950. године, политички комесар Пете поморске зоне Команде Југословенске ратне морнарице до 24. августа 1951. године, начелник Политичке управе Команде Југословенске ратне морнарице до 30. августа 1952. године, политички комесар Ескадре до 5. јуна 1953. године, помоћник команданта Југословенске ратне морнарице за политичко - просветно васпитање до 1. септембра 1955. године, слушалац седме класе Више војнопоморске академије до 1. септембра 1958. године, на школовању у Великој Британији до 30. априла 1959. године, начелник Оперативног одељења Команде Ратне морнарице до 15. децембра 1959. године, начелник Одељења за обуку и школство Команде Ратне морнарице до 15. децембра 1960. године, војни саветник Генералштаба Судана до 30. јануара 1963. године, слушалац 10. класе Курса оператике Више војне академије Југословенске народне армије до 20. јула 1963. године, командант Војнопоморског подручја Пула до 11. јула 1964. године. помоћник команданта Четврте армијске области за политичко - правне послове до 15. јуна 1967. године, заменик начелника Првог одељења у Морнаричкој управи Државног секретаријата за народну одбрану до 25. јуна 1970. године и једновремено слушалац на Курсу виших поморских официра до 1. септембра 1970. године, помоћник државног секретара за народну одбрану за Ратну морнарицу до 25. јуна 1971. године, начелник Управе Ратне морнарице Генералштаба Југословенске народне армије до 6. децембра 1976. године, командант Војнопоморске области и помоћник савезног секретара за народну одбрану за Ратну морнарицу до 12. јуна 1979. године, начелник Генералштаба Југословенске народне армије до 15. јуна 1982. године и савезни секретар за народну одбрану до 15. маја 1988. године.
Био је руководилац Опуномоћства Централног комитета Савеза комуниста Југославије у Ратној морнарици од 1953. до 1955. године, од 1964. до 1965. године и Четвртој армији и члан Опуномоћства Централног комитета Савеза комуниста Југославије за Организацију Савеза комуниста у Југословенској народној армији до 1969. Године. На Једанаестом, Дванаестом и Тринаестом конгресу Савеза комуниста Југославије изабран је у Централни комитет Савеза комуниста Југославије.
У чин мајора (признат као ранг комесара бригаде од маја 1943. године) произведен је априла 1945. године. У чин потпуковника унапређен је априла 1945. године и пуковника 26. априла 1950. године, у чин капетана бојног брода преведен је 10. јула 1953. године. Унапређен је у чин контраадмирала 22. децембра 1960. године, вицеадмирала 22. децембра 1965. године, адмирала 22. децембра 1973. године и адмирала флоте 22. децембра 1983. године.
Одликован је Орденом партизанске звезде с пушкама (1945. године), Орденом за храброст (1945. године), Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима (1946. године), Орденом братства и јединства са златним венцем (1947. године), Орденом за војне заслуге с великом звездом (1952. године), Орденом народне армије са златном звездом (1957. године), Орденом за војне заслуге са великом звездом (1967. године), Орденом народне армије с ловоровим венцем (1974. године), Орденом југословенске звезде с лентом (1981. године) и Орденом јунака социјалистичког рада (1985. године).
Добио је страна одликовања: Орден "Партизански крст" (Пољска, 1947. године), Орден Републике другог реда (Судан, 1963. године), Grande Ufficiale dell Ordine Al MeritoГ della Republica Italiana (1971. године), Орден "Горкха Даксхина Баху” (Непал, 1974. године), Поморски орден првог реда (Индонезија, 1975. године), Орден другог реда (Тунис, 1978. године), Одликовање “Еллехникх Дхемократиа”(Грчка, 1980. године), Плакета великог официра (Француска, 1982. године), Велики сребрни орден са лентом (Аустрија) 1982. године), Орден за војне заслуге првог реда (Јордан, 1984. године) и Орден "Велики официр Легије части" (Француска, 1984. године).
Објавио је 24 чланка у "Војном делу" и 39 чланака у "Морнаричком гласнику". Аутор је књига "Морнарице на великим и малим морима", "Савремени свијет и наша одбрана", "Одбрана малих земаља", "Стратегија и доктрина наше одбране" (збирка чланака), „Случај Југославија“ „Рат у новом столећу“ и „Адмирал са Кордуна“. Књиге су преведене на више страних језика и издане у неколико издања. Као аутор добио је награду "22. Децембар" 1977. и 1985. године, а часопис US NAVAL PROSEEDINGУС доделио му је годишњу награду за 1973. годину.
Адмирал флоте Бранко Мамула оставио је иза себе неизбрисив траг у стварању некадашње Југословенске Ратне Морнарице и њеном опремању савременим пловилима и ракетним наоружањем.
Осим Ратне морнарице адмирал-флоте Бранко Мамула оставио је велики траг и на развој и Копнене војске и Ратног ваздухопловства прво као начелник Генералштаба ЈНА, а онда и као Савезни секретар за Народну одбрану. Управо под његовим руковођењем у наоружање ЈНА ушао је нови тенк домаће производње М-84, стигла је ескадрила ловаца МиГ-29, нове подморнице тип „Сава“ и диверзантске подморнице тип „Уна“, ракетне топовњаче, школско-борбени авион Супергалеб Г-4 и мноштво других артиљеријских и ракетних средстава. Већи дио је приказан на последњој паради ЈНА у час Дана победе 9. маја 1985. на којој је и Мамула присуствовао. Посебан допринос дао је осавремењавању Речне ратне флотиле савременим бродовима, наоружањем и војном опремом.
Легат чине књиге, одликовања и поклони које је Бранко Мамула добио од највиших званичника свијета током његове богате и дуготрајне каријере. Прва донација породице Мамула стигла је у Поморски музеј у години када смо обиљежавали Јубилеј Музеја, 50 година постојања. Том приликом поклоњене су књиге и предмети који су везани за поморску тематику. Ове године легат је допуњен са нових 70 предмета. Највећи дио легата садржи одликовања којима је Бранко Мамула одликован како у СФРЈ, Црној Гори, тако и у многим другим земљама широм свијета. С обзиром на то да је био активни учесник Другог свјетског рата, многа одликовања везана су управо за учешће у антифашистичкој борби.
- Активна војна служба престала му је 31. децембра 1988. године.
- Преминуо је 19. октобра 2021. године у Тивту, где је и сахрањен.
- Адмирал Бранко Мамула био је члан Удружења „Ветерани Ратне морнарице“.
Бошко АНТИЋ
контраадмирал у пензији
Bole!
Dobro je ovo. Mamula zasluzuje da ga se sa uvažavanjem sječamo i poštivamo. Iza njega je primjerna ostavština.