Пок. капетан бојног брода Лујо Колин, који је завршио наутику, био је омладински руководилац, много је помогао у вођењу навигације приликом разминирања Јадрана 1945-1955. године. И после је остао у минерској струци и био начелник Катедре минске и противминске одбране.

Слушајући Лују и друге навигација је била доста непоуздана код официра из рата. Иначе, навигацијска опрема на кочарима и чамцима била је врло скромна, по мени непоуздана.

Лујо ми је причао посебно о условима живота на кочарима Д-1 и Д-8. То су били мали бродови за миноловке, посебно ПЕМЛ. Смештајни услови били су крајње скромни. Међутим, он каже да је морал посада био на високом нивоу, тако да се превазилазило све оно што је било лоше и недовољно.

Љуба Јаковљевић, као морнар на служењу четверогодишњег војног рока, распоређен је на драгере и као континенталац, Ваљевац, брзо се укључио у посао. Гледајући и доживљавајући  све згоде и незгоде око тог невидљивог непријатеља, брзо се укључује као добровољац на уништавању подсечених мина.

Тако је Љуба водио свој дневник са уписаним епизодама при уништавању (шпренговању) 305 мина. Љуба се сећа како је сам на МЛ-101 скочио у море да би зауставио отргнуту мину, ношену струјом према броду. Одгурао је мину даље од брода, коју је касније група са чамцем преузела и отеглила довољно далеко где су је уништили.

Љуба ми је рекао да у том моменту није било времена ни за какве комбинације, већ је само скок  у море и отискивање мине од брода било једино решење. Тек када је опасност отклоњена онда је сео и размишљао шта би се све десило да то није учинио.

Експлозија мине на групи везаних бродова могла је да учини велику материјалну штету, каже Љуба, а да не говорим и погибију неколико десетина чланова посаде тих бродова.

Када сам ја дошао на миноловце 1950. године Љуба је прекомандован у Нови Сад, у Речну ратну флотилу. Унапређен је у подофицирски чин и као заставник отишао у пензију.

Мој први командант МЛ-101, поручник корвете Ђорђе Наранџић, причао ми је о Љубиним подухватима.

Љуба и ја срели смо се као пензионери 1989. године, када сам снимио разговор са њим.

Слободно могу речи да је Љуба херој минског рата на Јадрану 1945-1955. године. Нажалост остао је анониман. Па нека му ових неколико речи буде признање и захвалност.

„Када сам 1967. године дошао у Речну ратну флотилу“, прича ми Бошко Антић, тада потпоручник, а данас контраадмирал, „затекао сам Љубу на речном тенконосцу. Био је то скроман старешина, а од таквих као он у Речној ратној флотили много сам научио. О његовим подвизима на Јадрану нико није говорио, па ни он. Тек сам о томе сазнао од Тебе Жико и изненадио се. Још једном се показало да су стварни јунаци, међу њима си и Ти, скромни и не говоре много о себи. Лепо што се бар на овај начин можемо подсетити на јунака Љубу“.

Живан-Жика Николић
капетан бојног брода у пензији