(Anegdote objavljene 2012. u monografiji Podmorničarstvo Jugoslavije)
Spasonosna pušačka strast
(izvor - Marjan Pogačnik)
Kao načelnik štaba 88. DP dobio sam zadatak da posle završenog remonta elektronike na libijskoj podmornici u Lori (MEZ), istu prebaziram za Tivat kao superkontrolor komandantu. Samnom je od naših bio i Dušan Tekić telegrafista. Bila je to maltene turistička površinska vožnja po bonaci, koju je kvario formacijski komandant stalnim uzbunama i kobajagi torpednim napadima na sve što se morem kretalo. Sugerisao sam mu da to i nije potrebno jer se maršuje unutrašnjim vodama, uz ogradu, ako time ne uvežbava posadu za što brže zauzimanje borbenih stanica.
Tek je padom mraka Libijac prihvatio moju sugestiju da malo odmori posadu, da bi oko 03:00 pošto smo subočice prošli svetionik Andrija, predložio da i nas dvojica bar malo odmorimo. Na mostu i na situacionom stolu u podmornici proverio sam pomoćnika komandanta koji je primao dužnost, i pošto sam se uverio da mu je sve jasno, legao sam da se malo opružim. Našavši na krevetu plan borbene obuke za posadu - urađen na ruskom jeziku - bio sam vrlo zadovoljan da ga što pre pročitam tako da od sna nije bilo ništa. Zaželevši se cigarete popeo sam se na most i u sekundi, shvativši šta se događa, komandovao sam na ruskom jeziku (koji su Libijci znali): "Obe krmom, svom snagom". Izleteo je i formacijski komandant na most, podmornica je podrhtavala od promene smera vrtnje propelera, jureći na obalu zapadne uvale poluotoka Molunat. Učinjeno je sve što se moglo pa je napeto iščekivanje hoće li se podmornica zaustaviti ili izleteti na obalu potrajalo kao večnost. I na sreću ne udarismo u obalu.
Eto kako ljubav prema cigaretama može da spasi ljude, imovinu i dobre međunarodne odnose – zato se nisam odrekao pušenja i pored hiljadu sugestija i zabrana da prestanem.
Suzavac
(izvor - Milan Komar)
Dana 28. maja 1986. izvedeno je pokazno zanimanje po jednoj temi iz Nuklearno-hemijsko-biološke odbrane u svim plovnim jedinicama, a u organizaciji i pod neposrednim nadzorom specijalista tog roda iz Komande VPO. Podmornicama na vezu je bila namenjena sekvenca odbrane od napada bojnim otrovima, u koju svrhu je trebalo aktivirati nekoliko školskih dimnih kutija iz čamca po krmi podmornica.
Deset kutija KODŠ M-2 koje sadrže jedan procenat suzavca aktivirali su po ugovorenom scenariju kapetani Ljubinko Belij i Aca Ružičić, pa je dim nošen sasvim blagim vetrom za nekoliko sekundi poklopio brojnu ekipu posmatrača na obali među kojima su bili svi komandanti flotnih jedinica u društvu pukovnika Markovića načelnika roda ABHO iz Komande VPO. Kakvo je plakanje nastalo, a zatim besomučna trka ka Školskom centru, Ambulanti i kantini Šumica - gde je trebalo naći spas od suzavca. Učesnici vežbe sa podmornica opremljeni zaštitnim maskama natenane su posmatrali ovu bežaniju, pa kasnije prepričavali koliko je ko plakao i kuda se spašavao.
Komandant 88. Diviziona podmornica Petar Sunajko je sutradan pokušao da preduzme disciplinske mere protiv poručnika bojnog broda Jovanovića komandanta 821 i imenovanih kapetana, ali je odustao kad mu je pokazana dokumentacija iz Komande VPO koja je dozvoljavala upotrebu tih sredstava.
Će izginemo kapetane
(izvor - Milan Komar)
Podmornica 822 se nalazila u generalnom remontu u Tivtu 1980/81, a na susednom vezu je radna brigada Feroteksa iz Kraljeva rezala rashodovanu 811. Posmatrali smo ih onako sa strane kako precizno rade, a oni su nas u šali ponešto zapitkivali o podmorničkim sistemima. Sve je bilo komšijski idilično dok jednog dana majstor Milisav nije brenerom zarezao cev pramčane podgrupe VTZ koja nije bila ispražnjena. Panika među radnicima koja je praskom i šištanjem VTZ (200 bara) nastala ne može se lako opisati, a potrajalo je sve dok VTZ nije iscureo.
Od tog dana pa sve do kraja rezanja, vođa brigade je uredno dolazio da pita ima li šta još opasno - "il će izginemo kapetane", pa je naš zastavnik Đuro (Drezga), kao bivši kadar sa 811, postao povremeni stručni konsultant Kraljevčanima. A oni su stalno imali dobre domaće mučenice.
Alaj čauš
(izvor - Zdravko Gajić)
Na jednoj od probnih vožnji 831 u sklopu prijemnih ispitivanja 25. maja 1978. komandant podmornice Vuko Vučurović je u toku pristajanja podmornicom na brod PH-33 izvešten iz manevarskog prostora da je došlo do kvara sklopke smera te da nije moguće uraditi potreban prekret sa smera napred na smer krmom pa je podmornica udarila u PH-33 po sredini i dobro protresla i sebe i brod. Još se podmornica ljuljala a stari kapetan Tahir Lukanić komandir odeljenja hidroakustičara je uzeo mikrofon podmorničkog razglasa i javio posadi: "Alaj čauš Vuko u sridu".
Kako je spašen podmornički dodatak
(izvor - Marjan Pogačnik)
Neke instance SSNO-a pokušavale su nerazumnim stavovima da nam 1983. na svaki način ukinu stalni podmornički dodatak, koji je ulazio u penziju, obećavajući povišenje promenljivog dodatka na ukrcanje. Ta solucija je bila primamljiva za omladince koji su se tek ukrcali, dok su stari podmornički vukovi pametno odbijali ponuđenu varijantu.
Kao komandant jedinice apsolutno sam se slagao s njima i počeo agitaciju uključujući i posade površinskih brodova, jer se to isto odnosilo i na njihove dodatke, a kako bi imali jedinstvene argumente. Procenivši da to neće biti dovoljno i da moramo glavne finansijere ubediti jačim argumentom, zaključio sam da to možemo efikasno uraditi jedino na licu mesta u stvarnim uslovima našeg rada, tj. na podmornicama. Bacio sam se na posao i dogovorio s tadašnjim šefom kabineta komandanta VPO, kbb Mitjom Tolacijem da tempira delegaciji finansijera iz Beograda obilazak podmornice koja će se upravo vratiti s višednevnog krstarenja.
Plan je potpuno uspeo: posada napušta neizventiliranu podmornicu, a ja s finansijerima ulazim unutra – kako su se spustili u centralu tako su je brzo i napustili, jedan povraćajući a ostali bledi i preznojeni, dugotrajno na obali mrmljajući kako je ovo što su videli strašno, čudeći se kako mogu ljudi tu da žive i rade, te da bi im trebalo dati tri dodatka a ne jedan!
Ima li "krtice" u podmornici
(izvor - Sima Kralevski)
Vežbe s patrolnim brodovima u fazi njihove obuke, za podmorničare su uglavnom bile monotone vozeći u podvodnom zvučnom kanalu ili na naređenoj dubini. Patrolni brodovi su napad na otkrivenu podmornicu obeležavali bacanjem aktiviranih ručnih bombi, a mi smo po ugovorenim signalima kad podmornica čuje eksploziju, danju ispuštali vazdušni mehur iz tankova, a noću palili svetla na mostu. U toku izvršenja dnevnih "napada" na 821 kojom sam tada komandovao, na patrolnim brodovima Mornar i Borac komandovali su Ćata (Branislav Igić) i Muja (Ćilimković). Sve eksplozije ručnih bombi bile su na daljini sa koje u stvarnim uslovima podmornica ne bi pretrpela ozbiljnija oštećenja. Međutim, kad su napadi nastavljeni noću, bili su tako precizni da su ručne bombe padale i po palubi.
Analiza vežbe koja je izvršena sutradan bila je u znaku trijumfa posada patrolnih brodova sve do onog momenta kada se neko "izlanuo" - "da su svetla u mostu podmornice gorela u toku napada a gasila se nakon eksplozija bombi. Nikada nije otkriveno kako je došlo do kvara prekidača za svetla u mostu" – ili je "krtica" izvršila svoj zadatak?
Specijalista za uho – grlo – nos
(izvor - Toma Marković)
Jovan Bekić, nakon podmorničke službe je a pre odlaska u penziju bio upravnik Sabirno-prodajnog centra (vojnog otpada) u Puli. Dr Toma (Marković, više godina lekar u 88. DP) je jednog dana na adresu VMA gde je bio specijalista na ORL klinici primio obaveštenje da mu je stigla pošiljka iz Pule. Na deklaraciji je pisalo da su to rezervni delovi za lekara Markovića i da treba da ih podigne na teretnoj stanici u Beogradu.
Toma, kako je uvek bio pedantan i ekspeditivan, odmah je kolima otišao i uz pomoć radnika utovario drveni sanduk težak preko 100 kilograma u prtljažnik svoje Lade, odvezao to privremeno u vikendicu na Avali i uz pomoć komšija istovario. Svi su seli da se odmore i da vide rezervne delove poslate njihovom lekaru. Toma je pristupio otvaranju i prvo je naišao na karton na kome je pisalo "Srećno presađivanje - pozdrav, drugovi podmorničari iz Pule". U sanduku su bili gvozdeni delovi "unutršnjeg uva čoveka" - jedan veliki čekić i željezni nakovanj sa žigom austrougarske Ratne mornarice, a sve lepo upakovano da se ne ošteti u transportu.
Dobijena opklada
(izvor - Marjan Pogačnik)
Kao komandant 5.VPS organizovao sam vežbu podmornica s pomorskom komponentom Istarskih jedinica TO, gde su dve male podmornice dobile zadatak da pokušaju neotkrivene probiti blokadu Limskog kanala. Prethodno su morale probiti isturenu liniju PPd odbrane od brodova RM a na samom ulazu su ih čekali popisni brodovi TO, opremljeni modernim fischfenderima. Rukovodioci TO i društveno politički zvaničnici Istre su bili ubeđeni da nema neopaženog prolaza, pa sam tu njihovu sigurnost iskoristio za opkladu da će se obe podmornice probiti i u minutu tačno izroniti u samom dnu kanala!
Tačno u 09:00 izronile su obe podmornice s komandantima Ljubom (Kranjc) i Tomom (Velić) i sa Vojkom (Gorup) kao predstavnikom komande. Bio je to vrlo lep i sadržajan susret s mojim podmorničarima. Opklada je plaćena tako da ni jednog trenutka tog dana nismo bili gladni a još manje žedni.
Milan Komar - MT pukovnik
(podmorničar) - u penziji