Сутра је Свети апостол и јеванђелиста Лука слава Речне флотиле Војске Србије. А како је почело?
Указом краља Александра Првог Карађорђевића за славу Морнарице одређен је Свети Апостол и Јеванђелиста Свети Лука, у знак сећања на 31. октобар 1918. године, када је на свим некадашњим аустроугарским бродовима на Јадрану и на Дунаву подигнута национална застава Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.
Краљевска Морнарица је од 1922. године свечано прослављала светог Луку широм државе, а у народу је овај датум био познат и под именом „Дан мора“. Морнарици су се у прослављању славе придружили: удружење „Јадранска стража“, војне јединице, као и школе широм земље, организована су тим поводом и предавања о значају стварања ратне морнарице.
Речна флотила је, по први пут славу Морнарице и свога свеца заштитника, свечано и у духу свога времена, прославила 31. октобар 1922. године у Новом Саду. Свечаност је одржана на дунавској обали испод Петроварадинске тврђаве у свечаној сали и бродовима са почетком у десет часова уз присуство команданта Прве армијске области ђенерала Љубомира Милића, представника новосадских власти, јавних установа и предузећа из Новог Сада и Петроварадина.
Речни монитори су били везани уз десну обалу Дунава, уз два пловна шлепа на којима је била постављена импровизована сала од дасака. Унутрашњост сале је била свечано украшена националним заставама, цвећем и зеленилом, а у средину сале био је постављен уметнички водоскок. Слава је отпочела резањем славског колача, по православном обичају, и богослужењем римокатоличког свештеника. За време богослужења и сечења колача појало је новосадско певачко друштво.
Програм свечаности одслужен је свечаном службом: колач су секли командант Речне флотиле, један подофицир и морнар са православним свештеником, након чега је командант одржао пригодан говор у којем је пренео морнарима значај славе. После говора командант Речне флотиле капетан бојног брода Евген Малинарић је позвао присутне да поздраве краља и краљицу са „Живели“, интонирана је химна, а са бродова испаљен је 21 топовски плотун, почасна паљба поводом прославе. За време честитања стигао је телеграм од краља и командант Речне флотиле га је прочитао наглас: „Вама и господи официрима, подофицирима, капларима и редовима, срдачно честитам Славу и шаљем својој драгој Морнарици поздрав. Живели! Александар“. Сво време свечаности изнад свечане сале летео је аероплан и бацао цвеће на присутне.
У наредним годинама усталио се обичај да команда Речне флотиле уочи Светог Луке одреди групу бродова састављену од речних монитора и патролних чамаца и упути их у одређену луку у коју би упловили уочи празника и где би прославили празник са мештанима. Командант пловног састава био је домаћин славе и заједно са месним протом, посадом и народом резао славски колач, јер је обичај био да се сваке године бира друго место у коме је сечен славски колач. Обично је то било неко мање место на Дунаву или Сави за које је то било велика част и догађај који се дуго памтио.
Чета састављена од најбољих морнара Речне флотиле на Дан Светог Јеванђелисте и Апостола Луке преузимала би стражу од Краљеве гарде и стражарила код Двора. Дан пред славу Морнарице чета морнара допловила би монитором из Базе Речне флотиле из Новог Сада у Београд и упловила на вез код моста Краља Александра. Тачно у 11 часова 31. октобра 1939. године чета морнара је са брода „Драва“ домарширала до Двора на Теразијама и, по обичају, преузела стражу од Краљеве гарде. Читав дан су на свим стражарама стражарили млади морнари, којима су се дивили на хиљаде пролазника, нарочито омладине.
Све јединице Речне флотиле, поред прослављања 31. октобра дана Светог Луке и славе читаве Краљевске морнарице, сваке године су обележавале и 19. децембар – Никољдан. У част и славу светитеља Светог Николе Чудотворца, све пловне јединице Речне флотиле на тај датум би бацале сидро где би се затекле или упловљавале у прву луку, да би свечано обележиле дан заштитника бродараца и помораца у читавом свету.
Из Монографије Бошко Антић – Драган Спасојевић „Речна флотила 1915. 2015“. стр. 78-80…