Potapanje italijanske podmornice Nereide kojom je komandovao kapetan korvete, Karlo del Greko (Carlo del Greco), od strane austrougarske podmornice U-5 pod komandom poručnika bojnog broda Georga Trappa, upisano je na stranicama mnogih udžbenika Vojnopomorske istorije zemalja, koje u svome sastavu imaju more i Mornaricu, kao izuzetan događaj u ratu na moru. Dogodilo se to 5. avgusta u 05.13 časova 1915. godine, kada su zaraćene strane u Prvom svetskom ratu u veliko koristile podmornice u ratnim sukobima. Sve su tada zaraćene zemlje manje-više za tadašnji stepen razvoja ratne tehnike na moru usavršile svoje podmornice, te sa njima zadavale jedna drugoj značajne udarce na većim udaljenostima od matičnih luka. Podmornički udari bili su po površinskim brodovima, ponekad i lučkim postrojenjima, a najmanje se moglo planirati da podmornica potopi podmornicu. Eto desilo se i to. Na ovu temu do sada je napisano više radova od većeg broja autora u različitim prigodama, kroz novinarske reportaža, posebne zapise i priloge u stručnim listovima razne namene, te knjigama koje su tretirale istorijske događaje toga doba na Jadranskom moru.
Što je najinteresantnije, oko Nereide su bile ispričane maštovite priče u Italiji, o njenom podvigu. Čak je kapetan korvete del Greco proglašen junakom u svojoj zemlji. Imao je svoju ulicu u Firenci i još priznanja, koja su mu data. U veliko se tvrdilo da je ispalio torpedo na U5, ali nije zbog loše ratne sreće imao uspeha. Meni je cilj da ovoga puta kratko ispričam priču o stvarnom događaju: dizanju iz mora potopljene italijanske podmornice Nereide. 25. jula 1972. godine, od strane stručne ekipe Pomorskog odreda JRM za spasavanje na moru, poslije 67 godina njenog počivanja sa kompletnom posadom na dubini 35 metara u plavoj grobnici blizu otoka Palagruže. Poziciju njenog potapanja našli su i označili ronioci splitskog kluba Mornar.
Radovi na dizanju Nereide iz mora izvedeni su na osnovu predloga kolektiva Radio-televizije Beograd, koji su na osnovu pripremljenog scenarija planirali snimiti zapaženiju reportažu. Uspostavljena je veza sa Saveznim Sekretarijatom za Narodnu Odbranu SFRJ i komandom Vojnopomorske oblasti, postignut je dogovor da se radovi izvedu u sklopu vežbe Pomorskog odreda za spasavanje na moru sa svim stručnim kadrovima, brodovima i opremom. Ova jedinica je tada raspolagala potrebnom opremom za spašavanje na moru, specijaliziranim visokim i srednjim kadrom, obučenim na poligonima Ratne mornarice SSSR u Odesi i drugim crnomorskim lukama. Svi su oni pored klasičnih ronilačkih radova znali upotrebiti aparate za podvodno zavarivanje i rezanje te druge složene podvodne operacije. U jedinici je bila veća grupa ronioca spremnih za sve podvodne radnje, PS 11 Spasilac sa potrebnom opremom za intervencije na moru. Pored toga postojali su Cilindri, Remorkeri, Barkase, čelik čela, pumpe velikog kapaciteta, te druga oprema za dizanje iz mora i nužna tegljenja. Što je najglavnije u svemu ronilački radovi i ronioci bili su pod kontrolom stručnjaka iz Instituta za pomorsku medicinu Vojnomedicinskog centra VPO u Splitu. Za izvršenje ovog zadatka Barokomorom je neposredno rukovao specijalista za podvodnu i hiperbaričnu medicinu tada sanitetski kapetan I klase Stracimir Gošović. U jedinici su bili oficiri specijalisti za ronilačke radove i spašavanje na moru: dipl. inženjer brodogradnje tada MT kapetan I kl Josip-Jozo Kožul, a njegovi saradnici, poručnik bojnog broda Đorđević Tomislav i MT kapetan Zeljak Franjo, te visoko kvalifikovani ronioci, mlađi oficiri, spremni na radove u dozvoljenim dubinama: Blatnjak Dušan, Bogdanović Slavko, Butković Marijan, Delevski Lazo, Draganović Petar, Đerđ Petar, Jevremov Veselin i Kolar Mate (Matija). Komandant jedinice bio je kapetan fregate, Franc Hočevar. Ova ekipa sa ovim sredstvima prihvatila se složenog zadatka vađenje potopljene podmornice Nereide uz sve rizike što su znali da se u njenim torpednim cevima još uvek nalaze bojeva torpeda, koja su i poslije toliko godina predstavljala opasnost. Mislili su da se radi o dva komada, obzirom da se sve vreme tvrdilo, kako je italijanski komandant el Greco ispalio jedno torpedo prije dobivenog pogotka sa austrougarske podmornice.
Operativni rukovodilac dizanja Nereide iz mora, dipl inž kapetan I klase Josip Kožul, sa roniocima, snimateljima i novinarima na Spasilcu tumači skicu položaja Nereide ležeće na dnu prije početka radova na dizanju iz mora
Planirana akcija dogovorena je sa Italijanima, pa je u sastav ekipe uvrštena i Italijanska ronilačka grupa, s tim da je glavni nosilac radova bila JRM, preko jedinice Pomorskog odreda za spasavanje na moru (POS-a). Ljudstvo POS-a pripremalo se u Šibeniku, a ekipa RTV Beograd u Beogradu. Filmadžije su vežbali zaronjavanje, korišćenje podvodne rasvete i snimanje pod vodom u bazenu na Tašmajdanu. Svi su na poziciju dizanja Nereide došli potpuno spremni. Mesto potonuća je označeno sidrenom plutačom. Brodovi POS-a su zauzeli pozicije prema rasporedu u interesu sigurnosti od neželjene eksplozije. Na poziciji zaronjavanja postavljen je na površini jedan splav, a u more jedan žičani kavez, za smeštaj rezervnih boca sa zrakom i dekompresiju ronioca, te njihovo sklanjanje u slučaju napada morskih pasa, iako se znalo da ih nema u Jadranu. Osim toga postavljen je dežurni ronilac sa podvodnom puškom, za svaki slučaj.
Prvo zaronjenje jugoslavenskih ronioca izazvalo je iznenađenje. Odmah je otkriveno da su dva torpeda u torpednim cevima, a jedno u rezervi na palubi. Nije bilo nikakvog ispaljivanja, Podmornica je potopljena sa cijelim bojevim kompletom. Udarom torpeda sa U-5 prelomljena je na području bliže krmi, ali nije došlo do razdvajanja delova trupa.
Stručni štab je odlučio da se spusti jedan ronilac sa teškom opremom i aparaturom za podvodno rezanje te da krmeni deo odvoji presecanjem propelerske osovine i ostatka brodske oplate pa time omogući radove na pripremi dizanja većeg dela, tj. celine od mesta razdvajanja prema pramcu. Priprema je bila otežana zbog toga što se najveći deo podmornice nalazio u pesku. Ronioci su uz pomoć mamut sisaljki sa Spasilca PS-11 oduvali peščane naslage i omogućili provlačenje čelik čela za njeno vezivanje uz cilindre i dizanje. U ovim otežanim radnim okolnostima najbolje se snalazio ronilac mlađi oficir Dušan Blatnjak iz POS-a. Za one kojima je manje poznat ovaj postupak naglašavam: Pored potonulog dela podmornice spuštena su dva cilindra kakve se može videti u ovom prilogu, sa jedne i druge strane. Ronioci su potpasivanjem ispod oba cilindra i podmornice provukli debela čelična užad (ćelik čela). Iz cilindara je pomoću visokog pritiska zraka izbacivana morska voda. Stvarao se uzgon, koji je podizao teret sa dna, u ovom slučaju Nereidu.
Radilo se oprezno sa ciljem da se uvezana celina očuva. Nereide je dignuta sa dubine gde je ležala na dubinu 12 metara ispod nivoa mora. Odlučeno je da se kod Palagruže ne izvode više nikakve radnje, nego da se ovako dignuta sa cilindrima na toj dubini otegli do ostrva Šolta u uvalu Rogač. Postojala je opasnost da more razbije tegalj u Viškom kanalu, ali je sve prošlo uredno do odredišta. Tegljenje je trajalo laganom vožnjom, jedan dan i noć. Dolaskom u Rogač prišlo se otvaranju poklopca glavnog ulaza u podmornicu. Nisu upotrebljene sisaljke za izbacivanje mora iz prostorije, zbog očuvanja zatečenog stanja u podmornici, uključujući i posmrtne ostatke 20 članova posade za koje se znalo da su u njoj bili u momentu potapanja.
Otvaranjem ulaznog poklopca u podmornicu videlo se da je ispunjena mutnom vodom u kojoj ima korozije i nafte. Italijanski ronilac Andreja Piteruti tražio je da prvi uđe.
Italijanski ronilac Andreja Piteruti prvi je ušao kroz ulaz Nereide uz upotrebu nargile
Zastao je kod prvog pokušaja. Nije se mogao provući kroz otvor sa ronilačkim aparatima u unutrašnjost podmornice. Morao je prići upotrebi nargile tj. disanju kroz cev, čime se umanjuje autonomija kretanja ronioca i zahteva asistenciju drugog. Piteruti je izvadio jednu kutiju za sapun i komad pojasa za spasavanje. Poslije njega pod istim uslovima ušao je jugoslavenski ronilac. On je brzo stekao uvid u stanje prostora i svega drugog što se tamo nalazilo. Počelo je vađenje onog što se moglo naći u unutrašnjosti podmornice: ljudske lobanje, delovi kostura, dvogled, durbin, kompas, veća i manja staklena flaša sa vinom, komadi raznih pribora, metalni novac, posuđe, lula za pušenje itd. Svi su nađeni predmeti popisani od strane zajedničke komisije. Na jednom broju lobanja bile su male rupice, koje su upućivale na samoubistva tokom agonije.
Posmrtni ostaci su stavljeni u 10 manjih sanduka. Svaki je bio prekriven italijanskom zastavom. Ostaci su pronađeni za 10 članova posade Nereide, ostalih 10 uzelo je more sebi. Do splitske luke i mola sv. Duje topovnjača JRM tipa Higgins uz počasnu stražu na palubi dovezla je posmrtne ostatke sa Nereide. Oni su predani pripadnicima italijanske RM, koji su ih uz sve vojne počasti ukrcali na italijanski minolovac Mogano 5524 i sa njim iz Splita odvezli u Brindizi bazu iz koje su isplovili na poslednji zadatak.
Italijanski ronilac Andreja Piteruti prvi je ušao kroz ulaz Nereide uz upotrebu nargile
Italijanski minolovac Mogano 5524 prevezao je iz Splita U Brindizi posmrtne ostatke posade Nereide
Sa mola sv. Duje u Splitu pripadnici Jugoslavenske ratne mornarice svečano su ispratili za Brindizi posmrtne ostatke 10 članova italijanske podmornice Nereide
DOČEK U BRINDIZIJU
Regina Frankini bila je jedini član familije koji je dočekao posmrtne ostatke posade Nereide u Brindiziju. Stala je kod svakog sanduka i ostavila po jedan cvet. Ona je sestra jednog od članova poginule posade Đovanija Frankinija
Milan Đuran,
MT potpukovnik u penziji
Iz moje neobjavljene knjige RATNA MORNARICA FNRJ i SFRJ.
Šta je urađeno sa ostatkom podmornice u uvali Rogač?
Unapred hvala
JRM je prodala privatnom vlasniku odlagališta otpada u Šibeniku
Ne mogu da vjerujem da pokojnog Dragišu Koprivicu niste naveli kao dio tima. Siguran sam da se radi o nenamjernoj grešci. Ukoliko niste sigurni u njegovo prisustvo,pogledajte film Nereide. P.S. Nereidin dubinomjer koji ookazuje 28m je kod mene…