КРСТАРИЦА “ДАЛМАЦИЈА”
Након формирања Морнарице, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца одмах се приступило изради планова изградње флоте. Флотни план из 1925. године предвиђао је набавку једне савремене крстарице, а набављена је стара немачка крстарица, која је коришћена у школске сврхе. На њој се пред рат налазила Команда Флоте. Италијани су је одвезли у Италију, а Немци су је након капитулације Италије уврстили у своју флоту. Потопљена је код острва Силбе.
У флотном програму, који је израђен у Морнарици Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1925. године, планирана је и набавка једне лаке крстарице. Требала је то бити крстарица депласмана 5.000 до 6.000 тона, наоружана са 4-5 топова калибра 190 или 203 мм, да носи 100 мина. Требала је коштати око 350.000.000 динара. Међутим, овај програм, као и сви каснији, није никада у потпуности реализован, јер су средства за Морнарицу увек била ограничена због доминације Копнене војске и честих неспоразума и у самој Морнарици.
Од изградње нове крстарице одустало се због недостатка материјалних средстава, па је 1926. године у Немачкој купљена лака крстарица “Ниобе“ намењена за школовање морнаричког кадра. Добила је име “Далмација”. Била је релативно јефтина, али је била стара и несавремена и пре преузимања извршене су неке преградње ради њене модернизације и преуређења у школски брод. Осим тога, крстарица је набављена без наоружања. Зато је њено куповање, поред одушевљења што ипак имамо крстарицу, изазвало и неповољне стручне коментаре.
Набављена крстарица није била замена за ону коју је требала набавити на основу флотног програма. Команди Морнарице је било јасно да нема говора о борбеној употреби овог брода, па ни као школског брода, па је приступљено опремању одговарајућим топовима и уређајима за полагање мина. Због непогодног положаја јарбола и димњака на брод су најпре постављена два, а затим четири универзална топа калибра 84 мм. Монтирана су и четири мања топа калибра 47 мм. Касније је брод добио и уређај за управљање ватром, али уређаје за крцање мина никада.
СКРОМНЕ БОРБЕНЕ МОГУЋНОСТИ
Са оваквим наоружањем крстарица се могла употребити само као пловеђа противавионска батерија, јер се због релативно малог калибра топова, њиховог неповољног положаја и мале брзине “Далмација” се није могла употребити у друге задатке. Према томе, набавка крстарице је била неоправдана, а уложена средства у каснију набавку топова, опреме, преградња, реконструкција предњег јарбола, поправак машина, котлова и друго учинили су да није била ни јефтина ни рентабилна.
Највећи проблем за Морнарицу био је у томе што је њеном набавком Министарство војске и Морнарице сматрало да је њеном набавком непотребна изградња нове крстарице, па није ни набављена. Тако је Флота остала без свог ослонца.
Крстарица “Далмација” је бивша немачка “Ниобе”, поринута у море 1899. године. У састав ратне морнарице Немачке ушла је 1901. године. Пловила је у водама Азије и Полинезије. Брод се тада истицао својом вредношћу и присуствовао је, као брод пратилац, састанку јахте немачког цара са руским царом Николом Другим, код Гдањска, на мору. У првим годинама рата био је то брод извиђач.
У првој варијанти брод је имао депласман 2.650 тона, дужину 104 м, ширину 11,8 м, газ 4,85 м и брзину 22 чвора. Наоружање јој се састојало од 10 топова 105 мм, неколико топова 50 и 37 мм и две подводне торпедне цеви калибра 450 мм. Учествовала је у првом светском рату, али се већ тада сматрала застарелом, па је крај рата дочекала као стражарски брод. После првог светског рата, у складу са одредбама уговора о примирју је разоружана.
Након измена, код нас је имала депласман 2.974 т. Димензије су јој 100x11,8x4,85 м. Највећа брзина 21 чвор, економска брзина 9 чворова. Акциони радијус 700/2.250 миља. Погон две машине снаге 8.300 КС. Наоружање: шест топова 100 мм, четири топа 47 мм, 1 топ 66 мм, митраљез 15 мм и 4 митраљеза 7,9 мм. Брзина 16 чворова. Посада: 24 официра, 100 подофицира и 186 морнара.
На крстарици “Далмација” 1. децембра 1939. године побунила се група подофицира. Повод је био поступак заступника команданта брода који је наредио да у времену од 13 до 22 сата десет по чину млађих подофицира јавља дежурном официру сваки сат, и то сваки пут у другој одећи. Непрописан поступак овог официра изазвао је револт и огорчење наведених подофицира, па нису хтели извршити наређење. Ту су ситуацију искористили неки анархистички расположни подофицири позивом на побуну. Они су провалили у мунициону комору и узели неколико пиштоља и муниције. Намеравали су убити неке официре и побећи преко Румуније у Француску. Како за то није било услова, а нису им се придружили остали подофицири и морнари, ова побуна је одмах угушена хапшењем тројице подофицира који су били на челу.
Иако је истрага утврдила да у овом није учествовала Комунистичка партија Југославије, настојало се скренути пажња са непрописног поступка официра на други колосек. Због тога су сви подофицири и морнари са брода премештени на друге бродове, тако да ни на једном нису била два.
ЗАВРШЕТАК У СТАРОМ ЈАТУ ПОД СТАРИМ ИМЕНОМ
Након куповине упловила је у Боку 3. септембра 1926. године. У Поморском арсеналу у Тивту настављено је њено опремање, па је 3. октобра 1926. године уврштена у флотну листу.
“Јадранска стража” је у свом алманаху поздравила упловљавање овог брода:
“Ма да је тај брод, убојни брод једног туђинског народа, одличне морнарице уосталом, па је купљен за наше потребе, у првом реду школске, ипак га треба поздравити и сматрати првим, националним ратним бродом нашим, јер ће у нашим водама бити у целости оправљен, преграђен и модернизован, тако да ће моћи још за читав низ година вршити свој задатак, за част и славу наше државне заставе на мору”.
Пред напад на Југославију 1941. године, на крстарици “Далмација” налазио се комплетно укрцан Штаб Флоте. Приликом напада брод је био везан уз моло у Пијавици недалеко Бијеле, јер се сматрало да је тако заштићен. Штаб укрцан на броду је директно руководио деловањем Прве торпедне дивизије и Подморничке флотиле. Планирано прикључивање крстарице Шибенском одреду није реализовано и брод није ни испловио из Боке. Након капитулације Југославије Италијани су брод запленили и дали име “Цаттаро”, а по капитулацији Италије је у саставу немачких поморских снага на Јадрану под старим именом “Ниобе”. Учествује у немачком десанту на Лошињ и Црес, а 19. децембра 1943. године се насукала на рт Јужни Арат (острво Силба), где је уништена од савезничких торпедних чамаца.
Бошко АНТИЋ