На обележавању 100-годишњице рода ВОЈИН (Ваздушно осматрање, јављање и навођење), 2015. године, припадници 126. бригаде ВОЈИН изјавили су да је један од пионира њиховог рода војске пуковник Антон Пожег, који је био први командант 5. пука ВОЈИН, који је формиран 8. јуна 1955. године у Загребу као 275. пук ВОЈИН, од 105. и 109. батаљона ВОЈИН. Планом „Дрвар“ преименован је у 5. пук ВОЈИН.
Ко је Антон Пожег?
Рођен је 20. јула 1918. године у месту Пољчане код Марибора. Завршио је основну школу у родном месту, гимназију у Марибору, два семестра Правног факултета у Љубљани и 14. класу Поморске војне академије Морнарице Краљевине Југославије у Дубровнику. У чин поручника корвете произведен је 1. априла 1940. године. У чин поручника фрегате унапређен је у Александрији.
У служби је био на Краљевском броду „Далмација“, на курсу за хидроизвиђаче и у 5. хидроескадрили..
Према речима његовог сина Владимира, Антон је био хидроавијатичар у Морнарици Краљевине Југославије. Није се у априлу 1941. године предао, већ се са делом колега авионом из Боке пребацио у Александрију, где је приступио РАФ-у као извиђач енглеске бомбардерске авијације. Поред летова у РАФ-у био је ангажован у британском Центру противваздушне одбране Средњег истока где је стекао ратна искуства у раду са радарима. Осим ваздухопловних курсева завршио је и курс за радарско навођење у Хелиополису. Био је једини Југословен који је у РАФ-у радио у командним собама њихове ПВО. Из РАФ-а је 1944. године прешао у НОВЈ. Ступио је у радаристе који су тада били под управом артиљерије да би 1953. године ова служба била враћена авијацији.
Био је на пилотском течају у Бенини, завршио је пилотски течај у СССР-у 1945. године у Штурмовичком пуку у Грозном и до 1947. године службовао у саставу 554. јуришног авио-пука. У Команди Југословенског ратног ваздухопловства је 1947-1948, Радарском одељењу ДСНО, Управи ПВО, 1949-1952, први начелник ВОЈИН 1953-1957, у Земуну, на радарским курсевима у САД 1954-1955, у 9. класи Више ваздухопловне академије 1957-1959, наставник на Вишој ваздухопловној војној академији у Београду 1959-1961, командант 9. пука Војин у Сплиту 1961-1963, наставник на Војнопоморској академији у Дивуљама 1963-1966, наставник на Вишој ваздухопловној академији у Београду1966-1971. године
Био је први начелник Школског радарског оперативног центра, носилац послова уређења и опремања Центра и аутор првих уџбеника из тактике употребе радара. На основу искустава Британаца, он је са колегама правио кичму војног радарског система Југославије. Он је са јединицом радарски „посео“ Панчићев врх на Копаонику.
Познавао је енглески, француски, руску и немачки језик
Преминуо је 13. марта 1991. године у Београду.
Бошко АНТИЋ