ПРИЧЕ ИЗ РЕЧНЕ ФЛОТИЛЕ

ВОДОСТАЈ У ПОРАСТУ

У Салону правим план за борбену вежбу. Водостај је у порасту. Улази пуковник КоВ и каже:
— „Морнар“, ја сам за њега морнар, „расте вода нагло“.
­— „ Богами ако овако настави уће вода у седам кабина“, рекох му, јер је он смештен ту.

Погледам га испод ока и видим забринуто лице. Ваљда није одмах укопчао да се брод подиже с нивоом воде. Ништа није рекао, али је касније стално погледао у мом правцу. Шта ли је мислио?

 

МОРНАР И ВОЈНИК

Дошао сам у Команду Прве армије да предам ратни план. На позив стаде лифт а унутра непознат генерал.
— „Изволи морнар“, каже.
— „Хвала војниче“,  одговарам.

Када сам стигао у Нови Сад, командант, капетан бојног брода Келечић, ме пита: „Шта си рекао Мећету“ (тако су звали генерала Методија Стефановског кога ја нисам познавао).
— „Знао сам да си Ти“, смеје се командант на глас.

 

ГАШЕЊЕ МОТОРА

Искуство из Речне ратне флотиле примењено у Школи националне одбране.

Као начелник Школе националне одбране са 39. класом враћам се из Тивта за Београд авионом РВ и ПВО.

Изнад Црне Горе одједном видим излази генерал Момир Зец из пилотске кабине са његовим карактеристичним црвенилом на образима, Погледам кроз прозор преко пута мог седишта када видим да леви мотор не ради, јер се елиса не окреће. Ћутим и не говорим никоме ништа.

Тако слетимо у Београд и ја увече рапортирам генералу Сави Ковачевићу да је све у реду.

Сутрадан зове ме он и каже: "Ти рече да је све у реду, ноћас у Команди РВ и ПВО нису спавали због тог гашења мотора. То је за њих ванредни догађај",

"Немам појма", кажем, "код мене се на броду покваре оба и ништа. Заставник Јанкец са својим мотористима то за трен поправи и наставимо даље".

Лако је паметном објаснити, генерал се само насмејао и следећи дан цео ГШ је знао за овај разговор.

 

СИГНАЛНА ВЕЗА

Мај 1968. године. Били смо у Тителу због гађања циљева на копну. Увече са Пером Крстићем отишао сам у кафану на левој обали Тисе, а када сам се вратио сазнам да је начелник Штаба Команде Речне ратне флотиле капетан фрегате Јосип Келечић дао узбуну. Кажу нико од команданата није био на броду осим потпоручника Антића.

А шта је било?

Сигналиста са мог брода, морнар Бранко Живановић,  је са командног моста уместо мене издавао команде.

 

ЈОЦИНО КУПУСИШТЕ

Када смо са "Козаром " упловљавали у рукавац иза Нештинске аде, потпуковник Стефановић (заборавио сам му име), родом из Нештина, питао ме озбиљно: "Хоћете ли пристати код Јоциног купусишта?" Одговорио сам још озбиљније: "Хоћемо", Нисам имао појма где је то Јоцино купусиште, И да буде чудо, пристали смо баш ту, а потпуковник је био одушевљен како сам знао где је то његово купусиште.

 

НАШ ВЕТЕРАН

У мају 1975. године  Дунавска флотила СССР-а по други пут је у посети нашој Речној ратној флотили, Налазе са на путовању путем Дунавске флотиле Црвене армије 1944-1945. године.

На коктелу у Дому ЈНА у Новом  Саду група ветерана навалила да са мном, са комсомолцем како су ме звали, пију. Наручују пуне чаше вињака, који је тада био у моди, и испијају по руском обичају у кап, Терају и мене и испијам и ја. Пошто тада нисам пио видим да моји из Команде гледају забринуто, а не знају да сам се ја са конобаром договорио да ми доноси кокту. После доста испијених чаша неки од гостију су завршили под столом, најстарији међу њима једва се држао на ногама, одвели су га.

Много година касније видео сам његову слику у „Новостима“. Био је то херој Совјетског Савеза адмирал Холостјаков, ратни командант Дунавске флотиле Убио га је у стану лопов због пљачке његових одликовања, која су била скупоцена.

Интересантно је да су га ословљавали само са „наш ветеран“, што код њих има велику вредност.

 

Анегдоте записао:

Бошко Антић
контраадмирал у пензији

1 thought on “ПРИЧЕ ИЗ РЕЧНЕ ФЛОТИЛЕ”

  1. Komandante što ne napisa ono kada je šlem udario o palubu na RML-331 „Neštin“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.