ZAPISI SA PALUBE

Nisu to psi nego dva vodnika

Na raketnom  čamcu (RČ-302) odmah poslije uvođenja u operativnu upotrebu, kompletirana je posada po kriteriju, najstručniji, njaozbiljniji i najspemniji da usvoje znanja te u što kraćem roku polože ispit za samostalno obavljanje funkcionalne dužnosti. Sticajem okolnosti u ovom sastavu se našao i autor ovih redova u ulozi komadira VBO (upravitelja strojava). Odmah sam ocijenio da su oko mene odabrani mladići, sa solidnim opštim stručnim znanjem, koji poslije preobuke sigurno savlađuju novu tehniku. Među njima je bilo, onih koji su lijepo pjevali svirali na gitaru, čitali ozbiljnu literaturu i bili ugodni sagovornici po nizu pitanja. Postojali su svi uslovi za formiranje zdrave drugarske sredine. Komandant broda por. boj. Broda Arsić M. i pomoćnik por. fr. Slavko M. Nisu imali mnogo posla oko uređivanja odnosa u kolektivu. Mi brodski oficiri smo rešavali sve bez ikakvih potreba intervencije komandovanja. Mlađe starješine su se okupljale oko zastavnika Bore V. On je bio najstariji po godinama na brodu, pa je ispadalo da svakoga zna u Mornarici, te da je bio učesnik svih poznatih događanja. Posebno je znao pričati o putu u Burmu, Indiju, Egipat, Etiopiju i ostale azijsko afričke zemlje. Brzo ga je društvo prozrelo da on to oblikuje tako da se bolje valja Minhauzenski, pa su znali reći: sad ćeš čuti Boru konja.

Ono zbog čega sam počeo prestavljati ovaj zapis je sposobnost imitacije koje što šta od strane dvaju starješina: Među članovima posade bili su to starješine motorista Nikola V. i raketaš Stjeman J. Dva dobra mladića, dobri i inteligentni momci, često su zabavljali društvo koje kakvim dosjetkama. Oni su pjevali, svirali i bavili se imitacijom. Jednog  dana u pramčanom prostoru čuo se naglašen lavež pasa i međusobna borba da se na palubu čulo kao da se unutar prostora davi veći čopor pasa. Na palubi je nastala trka, svi su hteli na licu vidjeti dvojicu kolega kako imitiraju pse. Čuo to u kabini i komandant broda dobri Milan A. (Arsa), pa zabrinut istrčao na plaubu sa povikom: „Kakvi su to psi na brodu“? Prvi mornar do njega odmah je rekao: „Druže komandante nisu to psi , to su dva vodnika“.

 

Ja sam bio kuvar na Brionima

Ko je poslije rata bio ukrcan na TČ tipa Higgins zapamtio je na njima loš komfor i organizaciju ishrane, posebno za starješine. Na brodu se nije smjela ložiti otvorena vatra zbog bezinskog pogona pa onda nije mogla biti ni brodska kuhinja. Bilo je to organizovano na razne načine. Posebno je bilo nezgodno ako se brod nalazio na samostalnom zadatku. Mornari su dobivali gotov obrok iz kuhinje najbliže jedinice KOV-a, a starješine su mogle ići u garnizone menze. Mogli su oni i negdje u okolini organizovati kuvanje hrane, koju su bili dužni sami kupiti i donijeti. Nije to bilo lako: nije bilo kuvara, trebalo je imati posuđe i prostor za kuhinju sa šporetom. Bio sam ukrcan na TČ 158  deveti odred torpednih čamaca sa bazom u Kotoru. Prema rasporedu za davanja granične službe u septembru 1958. uplovili smo u  luku Ubli na Lastovu. Ishrana za mornare je organizovana kako je regulisano iz kuhinje tadašnje jedinice KOV. Komandant broda por. freg Ilijev Veličko naredio mi je da organizujem ishranu starješina, uz njegovu pomoć po svim pitanjima. Blizu našeg veza bila je neka pokrivena baraka. Odnekud smo dobili šporet, a posuđe smo koristili vojničko sa broda. Pokupio sam pare od starješina i bio na startu da proradi kuhinja. Postrojio sam mornare i pitao: „Je li od vas iko nekad radio u u kuhinji ili kuvao u bilo kojim okolnostima“ Javilo mi se njih par koji su rekli da znaju kuvati. Jedan je bio najgrlatiji, vičući: ja sam kuvao na Brionima. Bio je tomornar Banovac iz Istre, za kojeg sam imao podatak da je stvarno tamo radio. Napravili smo jelovnik nabavili artikle i počeli sa kuvanjem. Ja sma nenako bio sklon Banovcu, pa ga onako uz put upitah: Za koga si ti na Brionima kuvao? On mi ka iz topa odgovori: Za majmune. Meni je stao dah. Pa ti kuvao za majmune u zološkom vrtu Briona a ja te uzeo za starješine. „Nemojte se brinuti znam ja posao i za ljude“ odgovorio je Banovac Tako je na kraju i bilo.

Milan Đuran

1 thought on “ZAPISI SA PALUBE”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.