ЏЕНТЛМЕНИ НА МОРУ
Славни холандски адмирал Ројтер рањен је у бици са француском
флотом код Аугусте. Победио га је његов бивши ученик адмирал Дикен. Ројтер је од рана умро, а Дикен је пресрео фрегату која је превозила мртвога адмирала и одао му посебне почасти на изненађење холандске посаде, која је очекивала француски напад
У лето 1676. године на холандској фрегати „Провиђење“ клечао је пред посмртним остацима холандског адмирала Ројтера (Mihil Ruyter) француски адмирал Дикен (Abraham Duquesne), који је управо пре овог чина код Стромболијских острва поразио холандску флоту. У бици код Аугусте адмирал Ројтер је смртно рањен и преминуо је у Сиракузи 20. априла 1676. године. Његови остаци су у црној урни превожени на фрегати „Провиђење“. Био је то тежак задатак за фрегату поражене флоте, али њен командант ван-Остаде је очекивао француски напад, али никако команданта француске фоте који клечи пред мртвим противником.
Међутим, овом догађају претходило је низ догађаја, који су победника довели на колена пред пораженим.
ЧЕТВЕРОДНЕВНА БИТКА
У сукобу између енглеске и холандске флоте, која се одиграла од 11. до 14. јуна 1666. године, холандска флота под командом адмирала Ројтера, победила је енглеску флоту. Током целе битке доминирала је фигура новог команданта холандске флоте адмирала Михила Ројтера, највећег адмирала кога је Холандија имала у својој дугој поморској историји. Он је рационалним и сталоженим стратегијским и тактичким расуђивањем водио своју флоту до победе. Тада се на командном броду адмирала Ројтера налазио официр савезничке француске морнарице Дикен. У борби је био на служби на горњем кошу адмиралског брода. У задњим тренуцима Четверодневне битке, када је дошло до нарушавања формације флоте, њихов брод нашао се у близини противничког великог брода. Очекивала се борба прса у прса, францсуки официр је напустио своје место, скочио на палубу и међу првима се пребацио на противнички брод, борећи се као лав.
НАЈСЛАВНИЈИ ХОЛАНДСКИ ФЛОТОВОЂА
Михил Ројтер је рођен 24. марта 1607. године. Био је холандски адмирал. Истакао се као адмирал на челу ескадре у бици код Сан Вицентија. Победио је Енглезе као командант ескадре од 30 ратних бродова, код Плимута 1652. године, а већ у другом рату командује флотом. Победио је Енглезе у Четверодневној бици 1666. године, а следеће године је са флотом од 60 бродова био на ушћу Темзе. У трећем рату вешто је водио холандску флоту против енглеско-француске флоте и спречио инвазију на своју земљу. Погинуо је у бици код Аугусте. Он је један од твораца тактике бродова на једра. Уочио је значај положаја у односу на ветар, увео је борбени поредак и залагао се за употребу брандера пре борбе. Он је од гомиле наоружаних трговачких бродова створио организовану и дисциплиновану снагу, коју је вешто употребио.
Четверодневна битка је добијена. Холанђани су ликовали као победници. Посада је поправљала оштећену снаст – једра и јарболе. А тада је Дикену пришао адмиралов посилни и саопштио му да се одмах јави адмиралу. Дикен је био свестан кривице - напустио је своје место у борби, а правила бродске дисциплине су му била позната. Очекивао је велику казну.
„Напред“ - чуо је глас адмирала, као одговор на његово куцање. У малој кабини, за малим столом, седео је чувени адмирал, победник над енглеском флотом. Пришао је Дикену и загрлио га. Било је то велико изненађење и лекција младом поморцу.
ПРОТИВНИК СВОМ УЧИТЕЉУ
Десет година касније, Французи и Холанђани нису више били савезници, већ противници. Судбина је хтела да управо адмирал Дикен командује француском флотом у сукобу код Стромболијских острва у Средоземном мору. Ученик се нашао насупрот свог учитеља. Овај пут славни адмирал је поражен, рањен је у бици код Аугусте. Победио га је његов ученик, онај кога је, уместо да га казни због напуштања места у борби, загрлио због храбрости.
Ројтер није преживео овај пораз. Била је то његова последња битка – умро је осми дан после рањавања на палуби свог бојног брода „Entracht“. Његова урна укрцана је на фрегату „Провиђење“, којом је командовао капетан ван-Остаде, стари истакнути поморац који се прославио у многим биткама. Био је то веома тежак задатак, јер је стално претила опасност од напада француске флоте. Када је осматрач са горњег коша јавио: „Једра, десно“, командант је кроз дурбин угледао три бојна брода и четири фрегате. Одмах је било јасно да су то Французи. Знао је да нема никакве шансе у борби с овом флотом, али је чврсто одлучио да брани свог мртвог адмирала.
„Добошар, узбуну“, узвикнуо је овај храбри поморац, „нишани на јарболе! Једра у ветар!“
Одстојање између француске флоте и холандске фрегате се постепено смањивало, на заставама француских бродова већ су се уочавали златни краљевски љиљани, могле су се избројати топовске цеви. Шеснаест топовских цеви холандске фрегате су уперене у ту моћну флоту. Нису имали никакву шансу.
Француска флота је пловила у ветар, а ван-Остаде, изненађен, угледа парламентарну заставу на велејарболу командног брода. Подигао је и он белу заставу на врх јарбола свог брода.
Са француског брода спуштен је чамац, чули су се удари весала и неразумљиве команде. Када је чамац пристао уз холандски брод, на палубу је оскочио човек у плавом мундиру, златом опшивеном, мундиру на коме се видела трака Ордена Светог духа.
„Маркиз Дикен, контраадмирал и командант ескадре Пенанта (како су Французи звали Левант) Његовог Величанства Краља Луја Четрнаестог“, представио се са церемонијалним поздравом.
Абрахам Дикен, француски адмирал, рођен је 1610. године. У Тридесетогодишњем рату командовао је бродом при освајању Леренских острва и у биткама код Гетарије и Картагене. На челу брандера уништио је шпанске галије код Тарагоне. У шведско-данском рату, у шведској служби, допринео је поразу данске флоте, а у време Фронде блокирао је ушће Жиронде. У трећем енглеско-холандском рату 1672-1678. године командовао је француском средоземном флотом, створеном његовим залагањем, у биткама код Стромболијских острва и Аугусте 1676. године. Умро је 1686. године.
„Ван-Остаде, командант фрегате „Провиђење“ флоте Уједињених провинција“, одговорио је Холанђанин, са присилно љубазним осмехом на лицу, на коме се јасно видела забринутост.
„Господине, без разлога се узбуђујете“, мирно је и озбиљно узвратио Француз, „Његово величанство, мој узвишени краљ, добро памти услуге које су биле у своје време указане од стране покојног адмирала. Још кад сам био млад имао сам част да се борим под заставом овог великог учитеља, а француски поморци умеју да цене јунаштво“. Пружио му је заповест француског краља на исписаном пергаменту:
„Ми, у славу бога, Луј Четрнаести, краљ Француске и Наваре, заповедамо команданту наших поморских сила и маршалу каваљеру де Турвилу да поверена Вам ескадра, ако сретне одред или брод холандске ратне морнарице, која носи прах погинулог адмирала Ројтера, не само да му даде слободан пролаз, већ да му помогне да у безбедности изврши своју мисију. Таква је наша воља...“.
ПОЧАСТ И НА МОРУ
Дикен се подигао, немо посматрајући урну. Напустио је холандски брод зажелевши команданту и броду срећну пловидбу и да што пре доплове до своје обале. Уз ритмичке ударце весала чамац се удаљавао од брода. Холандски капетан је збуњено гледао за њим. Француска ескадра је подигла једра на јарболима својих бродова, постројивши се у бразду. Холанђанин је и даље био нервозан, јер је строј француских бродова све више приближавао. Кад изненада одјекну пуцањ, потом други, трећи. Француска ескадра је прекривена димом.
Узбуђени Холанђанин је помислио да се ради о издаји и да Французи нападају, а онда се одједном једра подигоше, крстови укрстише као за највећу почаст умрлим војсковођама. Свечано и лагано одјекивао је и даље поздрав. Након последњег плотуна ескадра се постепено удаљавала. Ветар је дувао све јаче, а стари Холанђанин је дуго стајао на крменој палуби и пратио француске бродове који су полако нестајали на хоризонту. Први пут у његовом животу две сузе клизнуше низ његово од ветра огрубело, али јуначко, лице.
* * *
Славном холандском адмиралу у отаџбини су одате све почасти, ушао је у историју ратовања на мору. Највећу почаст одао му је његов противник, али и његов поштовалац, у његовој последњој бици. Био је то његов ученик Дикен, који је показао да витешко понашање на мору добија много више на значају.
Бошко АНТИЋ