BLAGO „NEPOBEDIVE ARMADE“

TAJNA "TOBERMORSKOG GALEONA"

Posle poraza "Nepobedive armade" kod Denkerka,
preostali brodovi su za Španiju krenuli preko Severnog mora.
Među njima je, navodno, bio i blagajnički brod "Florencija",
koji je potonuo u zalivu Tobermori zajedno sa
ogromnim blagom i krunom španskog kralja Filipa Drugog.
I pored vekova traganja blago nije pronađeno,
a legenda o njemu i dalje živi.

 

Dvadeset osmog februara 1587. godine u londonskom Taueru s panja se zakotrljala krvava glava škotske kraljice Marije Stjuart. Katolička zavera protiv kraljice Elizabete bila je otkrivena. Tada je rimski papa Siksto Peti pozvao katolike u rat protiv Engleske. Španija, postavivši sebi za cilj uspostavljanje monopolnog položaja na moru, počela je pripremati invaziju na Britanska ostrva. Španski kralj Filip Drugi počeo je pripremati, za to vreme, ogromnu flotu "Nepobedivu armadu" - 130 brodova, sa ukrcanih, pored posade, 19.000 vojnika i oko 3.000 topova.

KATASTROFA "NEPOBEDIVE ARMADE"
KATASTROFA "NEPOBEDIVE ARMADE"

PORAZ "NEPOBEDIVE ARMADE"

Pretpostavljalo se da će Armada zaploviti iz Kadiza u Denkerk, gde bi brodovi ukrcali špansku vojsku koja se nalazila u Holandiji. Sledeća etapa bi bila iskrcavanje desanta na ušću Temze, nedaleko od Londona. Španci su planirali da iskrcavanje bude podržano ustankom engleskih katolika.

Za zaštitu Londona Englezi su okupili moćnu flotu - oko 200 ratnih i trgovačkih brodova. Ta pomorska zaštita u osnovi se sastojala od trgovačkih i piratskih brodova, pristiglih iz raznih luka Engleske, tada već moćne pomorske države.

Teškim brodovima Armade engleski stratezi su suprotstavili lake brze brodove. Njihove posade su bile sastavljene od mornara koji su prošli izvrsnu školu u trgovačkoj floti i koje su neretko učestvovale u piratskim napadima na španske brodove. Drejk, Hokins, Rajli i drugi veliki pirati i pomorci spremni su bili da se sukobe s "Nepobedivom armadom".

Međutim, pohod Filipa Drugog odložen je za celu godinu posle iznenadnog napada engleskih brodova pod komandom Frensisa Drejka na Kadiz i druge španske luke. Pričinjena šteta bila je velika - uništeno je nekoliko desetina španskih brodova.

U maju 1588. godine "Nepobediva armada" - sedamdeset karavela i 60 galeona - isplovila je iz Lisabona ka obalama Holandije, no zaustavljena je žestokom burom i morala je svratiti na remont u La Korunju. Na more je mogla izaći tek 26. jula. Kroz nekoliko dana dostigla je engleske vode kod Plimuta i zaplovila u kurs ka Denkerku.

To je bio vrlo pogodan momenat za napad engleske flote.  Pomorska bitka je trajala dve nedelje, posle čega Armada nije mogla uploviti u Denkerk. Španska flota se tako nije sjedinila s kopnenom vojskom. Bili su prinuđeni da se povlače.

PUT “NEPOBEDIVE ARMADE”
PUT “NEPOBEDIVE ARMADE”

LEGENDA O BRODOLOMU BLAGAJNIČKOG BRODA

Jak susretni vetar nije dozvoljavao preostalim brodovima Armade da plove La Manšom. Zato je odlučeno da se na obale Španije plovi preko Severnog mora, oko Škotske. Žestoka bura kod Orknejskih ostrva dovršila je uništenje "Nepobedive armade". Na zapadnom priobalju Irske stradalo je nekoliko brodova i zarobljeno je više od pet hiljada španskih vojnika.

Jedan od najvećih brodova Armade razbio se i potonuo sa svom posadom u zalivu Tobermri ostrva Mal. Taj brod je pod imenom "Tobermorski galeon" postao poznat posle svog stradanja.

U Engleskoj i Škotskoj postoji nekoliko varijanti legendi o "Tobermorskom galeonu". Najrasprostranjenija od njih izgleda ovako.

Praćen od Engleza, "Florencija", blagajnički brod "Armade", dupke nabijen blagom, upao je u žestoku buru i našao sklonište u zalivu Tobermori. U to vreme u Škotskoj su vođeni krvni ratovi među klanovima Mekdonaldovih i Meklinovih. Zaneti međusobnim raspravama, Škotlanđani ovoga puta nisu dirali španski brod.

Kapetan "Florencije" Pereira poslao je predvodniku Mekdonaldovih veoma grubo pismo zahtevajući da njegovu posadu snabdeju vodom i hranom. Nazvavši Španca "drskim nitkovom" on vrati pismo kapetanu Pereiri pozvavši ga na dvoboj. No predvodnik klana Meklinovih Lohlan Mor preduhitrio je svog neprijatelja i snabdeo je "Florenciju" vodom i hranom, a za to je zahtevao od Pereire na nekoliko dana sto vojnika. Popunivši svoju vojsku naoružanim Špancima, Lohlon je porazio Mekdonaldove.

Nastupila je jesen. Mornari i vojnici "Florencije", ne privikavši se na tako surovu klimu, počeli su se smrzavati. Oni su pretrpeli velike gubitke i radije bi se sukobili na moru sa Drejkom nego da  provedu zimu na obalama Škotske.

Pred samo otplovljenje broda iz zaliva Lohlan Mor je saznao da se na "Florenciji" nalazi nemereno bogatstvo. Gramzivi pobednik je od Španaca tražio zlato. Otpustivši na brod pozajmljene vojnike, on je kao taoce u zamku ostavio tri španska oficira. Za otkup na brod je poslao svog rođaka Davida Glasa Meklina. Španci su ga uhvatili i strpali pod palubu "Florencije", razapeli su jedra i usmerili se ka izlazu na more.

Dalje legenda kaže da je Maklinu dozvoljeno da sa palube poslednji put pogleda na rodnu zemlju. Zatim, on se vratio u potpalublje i zapalio barutno skladište. Posle eksplozije, "Florencija" se prelomila na dvoje i potonula. Poginulo je oko pet stotina Španaca. Dva čoveka, koji su uspeli da se spase, ubijeni su od Škotlanđana na obali. Zajedno sa brodom nestalo je i blago, koje se ceni na 30 miliona zlatnih dukata.

Do danas nikom od istoričara nije uspelo da ustanovi originalno ime "Tobermorskog galeona" - spisak brodova "Nepobedive armade" nije pronađen do današnjih dana. Različito istoričari nazivaju taj brod: "Florencija", "Djuk Florencija", "Admiral Florencin", "Florida". Niko ne zna tačno ni ime kapetana broda. U skladu sa jednim istorijskim dokumentom, zvali su ga Pereira, saglasno drugom Fereira. Sporno ostaje i pitanje i samog blaga, potopljenog zajedno za brodom u zalivu Tobermori.

 

POTRAGA ZA POTONULIM BLAGOM

Nekoliko istoričara pretpostavlja da je ime tog broda bilo "Nepobediva armada" i da je zajedno sa zlatom na dno otišla i kruna, ukrašena brilijantima. Ona je bila namenjena, u slučaju pobede Španaca, krunisanju Filipa Drugog  na engleskom prestolu.

Španski istoričari do današnjih dana tvrde da "Florencija" nije mogla biti blagajnički brod Armade, jer je u vreme Filipa Drugog svaki španski brod imao svoju blagajnu.

Oni koji tvrde da je na "Tobermorskom galeonu" bilo blago oslanjaju se na englesko pismo upućeno u Škotsku lordu Francisku Velinghamu. U poslanici od 6. novembra 1588. godine, upućenoj iz Edinburga u London, govori se o španskom brodu potopljenom s bogatim teretom i zalivu Tobermori ostrva Mal.

ŠPANSKI GALEON
ŠPANSKI GALEON

Najpre je blago zainteresovalo kralja Engleske Čarlsa Prvog. Po njegovoj naredbi Admiralitet je 1641. godine obavezao potomka škotskog roda Meklina vojvodu Ardžvila da traži zlato u zalivu Tobermori. Međutim, ništa nije nađeno.

Godine 1665. Ardžvil je s engleskim majstorom za izgradnju podvodnih zvona Džemsom Moldom dogovorio da u naredne tri godine ima pravo traženja zlata, ostavivši za sebe peti deo nađenoga. No majstor podvodnih zvona je radio slabo. Za tri meseca našao je samo tri bronzana topa. Mold je raskinuo ugovor, nameravajući da posle tajno traži podvodno blago. Tada je Ardžvil sam izgradio podvodno zvono i počeo sa traženjem blaga. On je uspeo da pronađe još šest topova i nekoliko drvenih parčadi broda.

Godine 1676. Ardžvil je zaključio s drugim podvodnim majstorom, Džonom Klerom, trogodišnji ugovor, po kome je on dužan predati dve trećine nađenog zlata. Već nakon dva meseca ugovor je raskinut i Ardžvil je pozvao švedske majstore, ali ni oni nisi ništa učinili.

 

POD ZAŠTITOM VOJSKE

Istraživanja potonulog "Tobermorskog galeona" vršena su pod zaštitom vojnika zbog mogućnosti napada naoružanih odreda iz susednih grofovija, koje su nastojale dokazati svoje pravo na vađenje potonulog blaga. Ardžvil je morao na obali izgraditi utvrđenje, čiji ostaci su održani.

Godine 1680. pojavio se u zalivu Tobermori Arčibald Midler, poznati specijalist za podvodne radove. Ardžvil mu je platio 40 funti sterlinga na mesec. U izveštajima o istraživanju "Tobermorskog galeona" Midler je pisao da je video veliku količinu metalnih ploča, veliki španski grb i krunu. No, ako je verovati dokumentima, ni grumena zlata Miler nije izvadio.

Godine 1730. s "Tobermorskog galeona" prvi put je izvađeno nekoliko zlatnih i srebrnih novčića i veliki bronzani top, na kome je bio grb Filipa Drugog i godina "1584". Danas se taj top nalazi u jednom od škotskih zamkova.

Slušajući o nađenom zlatu, vojvoda od Jorka, admiral Engleske i Škotske, rešio je da savlada "Tobermorskog galeona". On je izjavio da, saglasno kraljevom ukazu, svi potonuli brodovi uz obale Velike Britanije pripadaju njemu. Ardžvil je preko kraljevskog suda nastojao dokazati svoje puno pravo na vađenje broda, tvrdeći da svi brodovi potonuli do 1707. godine uz obale Škotske pripadaju Škotlanđanima. Odlukom suda, "Tobermorski galeon" je ostao rodu Meklin.

Godine 1889. jedan od pripadnika tog roda je napisao knjigu "Istorija klana Meklin", gde je dao detaljne podatke o  porodičnom podvodnom teretu. Krajem 19. veka drugi pripadnik klana Meklin, markiz Lori, u svojoj porodičnoj arhivi, naišao je na staru kartu na kojoj je bilo označeno mesto potonulog broda. Markizu se prohtelo da to ispita i on je počeo sa podvodnim radovima. Spustivši se na mestu označenom na karti, ronilac nije mogao naći trup broda - osim drvene truleži. No uskoro mu je uspelo pronaći nekoliko srebrnih novčića i veliki bakarnu traverzu. Od tog vremena "Tobermorski galeon", koji se sve češće naziva "Florencijom", opet je privlačio pažnju istraživača na sebe. Godine 1902. s njega je podignut još jedan top, stari mač i oko pedesetak zlatnih dukata.

 

MIT O BLAGU JE SAČUVAN DO DANAS

Godine 1903. u gradu Glazgovu bio je formiran specijalni sindikat za vađenje blaga "Florencije". Skupivši veliku količinu novca i dobivši od Ardžvilovih dovoljno logične uslove saglasnosti za izvođenje podvodnih radova, sindikat je pristupio realizaciji svog grandioznog plana.  Radovima je rukovodio jedan od specijalista za podvodne radove - kapetan Viljem Berns. Posle toga, kada je parni bager iskopao potreban kanal ronioci su izvukli na površinu(osim zarđalih železnih delova, kamenog balasta i livenog sidra) dva šestara, zlatni prsten i nekoliko zlatnih dukata.

Nakon tri godine, snažniji bager "Brejmer" je podigao sa "Florencije" top, veliki srebrni svećnjak, nekoliko starih oružja i oko sto zlatnih dukata.

Godine 1912. za špansko blago zainteresovao se pukovnik Fos, koji je našao nekoliko zlatnih piastera i nekoliko metalnih krhotina, o kojima je još 1860. godine saopštio Midler. Pokazalo se da je to čisto olovo. Uskoro je prvi svetski rat prekinuo radove.

Istraživači su se vratili "Florenciji" oko 1922. godine. Ovaj put je galeon privukao pažnju engleskog kapetana Džona Ajrona, pod čijim rukovodstvom, razvalivši trup "Florencije", ronioci nisu našli ništa osim balastnog kamena (danas je taj kamen u Britanskom muzeju). Odlučili su da pokušaju još jednom da pomoću sisaljke izvuku blago. No ovoga puta su naišli najveću vrednost - savijen komad zlatne ploče s nekoliko nevelikih udubljenja. Arheolozi su iskazali mišljenje da je to deo legendarne krune Filipa Drugog, s kojom je hteo da stupi na engleski presto, a da su udubljenja ležišta od ispalih brilijanata.

ŠPANSKI GALEON “SAN FELIPA”
ŠPANSKI GALEON “SAN FELIPA”

Saopšteno je da je ekspedicija kapetana Ajrona doprla pedesetak puta do blaga "Tobermorskg gaelona" i da je za minulih tri veka podignuto vrednosti svega oko hiljadu funti sterlinga.

Za protekla četiri veka, zaliv Tobermori, je video hiljade istraživača i njihovu tehniku. I na kraju, video je još jednog istraživača iz roda Meklina - Džona Daglasa Kempbela, koji je odlučio da ne naruši tradiciju svog roda i da unese i svoje ime u spisak istraživača "Florencije". Rukovodilac istraživanja bio je engleski kapetan Lonel Krab, jedan od najpoznatijih ronilaca Engleske. Novine su s  nestrpljenjem očekivale rezultate. Uskoro je u zaliv stigla specijalna oprema za pretraživanje dna - samohodna barža. Posle premera dubina i istraživanja terena određeno je mesto gde se nalazi trup "Florencije". Sada se to mesto nalazi samo pedesetak metara od gradskog priobalja. Rov je iskopan 30-tonskim kranom. Nađena je samo jedna kugla i nekoliko listova olova. Posle toga Džon Daglas Kempbel je završio svoje radove.

I pored toga što je nekoliko ekspedicija završilo bez rezultata, zadržan je mit o ovom drevnom podvodnom blagu.

 

Boško ANTIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.