BRODOVI DREVNE RUSIJE

BORBA KOZAKA JERMAKA TIMOFEJEVIČA NA DONU
BORBA KOZAKA JERMAKA TIMOFEJEVIČA NA DONU

U razvoju brodogradnje, kao i pomorstva uopšte, vidnu ulogu imali su i Sloveni, među njima posebno Rusi, seleći se sa obala jedne na obale druge veće reke. Svoje brodove oni su u početku pleli od pruća, koje su zatim opšivali korom ili kožom. Ima dosta pismenih izvora o drevnim ruskom brodovima, lađama, pri čemu su letopisci ovako nazivali svaki brod uopšte. Naziv ,,korab" ima čisto slovenski izvor, kao znak da su prvi brodovi građeni od kore drveta. Ako znamo da su se prvi brodovi gradili od pruća i opšivali korom, onda je jasan izvor ovakvog imena.

Reč lađa pojavljuje se kao vrlo drevni termin i zajedno sa reči ,,korab" opšti eje naziv za brodove.

Dva grada - Kijev i Novgorod - bili su centri drevne brodogradnje. Rusi su prvo počeli graditi jednodrvarice dužine oko 7 m. U početku su ih prosto dubili iz jednog debla, ostavljajući jednaku debljinu trupa na celoj dužini. Kasnijim razvojem lađa-jednodrvarica pojavile su se ,,nabijene" lađe, kod kojih je bok povećavan postavljanjem nekoliko redova dasaka s otvorima za vesla. Zbog toga su se pojavila rebra. Čamci, koji su imali bok, izrađen na preklop nazivani su ,,nabojni“, a oni koji su imali gladak bok nazivani su ,,nasadni". Tako su građene i poznate slovenske lađe, na kojima su oni preduzimali pohode na Carigrad - kneževi Oleg i Igor, da bi ruskim trgovcima obezbedili slobodan prolaz i mogućnost bezbedne trgovine s Vizantijom. Crno more je bilo osvojeno od Rusa, pa se nekoliko vekova nazivalo Rusko more. Veliki trgovački put povezivao je Baltičko s Ruskim (Crnim) morem, a preko Kerčenskog prolaza Don i Volgu s morem Hvalinskim (Kaspijskim). Na Azovskom i Kaspijskom moru i njima pripadajućim rekama plovili su strugovi, brodovi ravnog dna s uspravnim bokovima i zaoštrenim krajevima.

RUSKI DREVNI BRODOVI
RUSKI DREVNI BRODOVI
POHOD KNEZA OLEGA NA CARIGRAD
POHOD KNEZA OLEGA NA CARIGRAD
BARKE VARJAGA SA DNJEPRA
BARKE VARJAGA SA DNJEPRA

Prvi palubni brodovi u Rusiji pojavili su se 1151. godine u vreme osvajanja Kijeva od kneza Izjaslava Mstislaviča, koji je uveo u borbu do tada neviđene brodove, koji su imali palubu. I sve su to bili brodovi na vesla i jedra. Potreba je zahtevala da su se Rusi vrlo brzo pojavili sa dvojarbolnim i trojarbolnim brodovima, kojima su jedra postala osnovno sredstvo za plovidbu i dostizanje veće brzine.

Godine 1136. na severozapadu Rusije obrazovala se feudalna država Novgorodska republika. Veliki Novgorod je postao važan centar trgovine i brodogradnje. Brodovi Novgoroda bili su savršeniji od brodova Kijeva, imali su nadgrađe i bili su bogato ukrašeni rezbarijama. Za plovidbu u Varjaškom moru brodograditelji Novgoroda su gradili lađe i nasade, a takođe i brodove pozajmljene od suseda - švedske drakare. Brodograditelji su koristili usavršena sredstva za rad: sekire, dleta, svrdla, tesle, klanfe... Od mesnih ruda su topili železo i primenjivali metalna ojačanja. Brodovi Novgoroda bili su dovoljno veliki, brodovi s čvrstim kosturom i s visećim kormilom, tri jarbola, pravim jedrima i palubom, korišćeni su i za plovidbu morem. Stremljenje ka osvajanjima novih zemalja dovelo je Novgorodce na obale Belog i Studenog (tako su nazivali Ledeno more) mora. Oni su usavršili plovidbu Belim morem, presecajući ga s juga na sever i sa severa na jug. Po burnom Barencovom moru plovili su ka dalekim Karskim vratima Nove Zemlje. Oni su prvi otkrili ostrvo Grumant (Špicberg), a do njegovog otkrića more se nazivalo Moskovskim. Brodovi su prevazilazili veličinu stranih brodova, bili su brži i imali su mnoge prednosti za plovidbu u ledenim uslovima. Takav brod je mogao  poneti i 200 tona tereta u to vreme, a na primer Kolumbova ,,Santa Maria“ je mala nosivost 100 t.

Za plovidbu u ledu građeni su čvrsti brodovi - koče. One su imale posebnu formu podvodnog dela jajastog oblika. Trojarbolne pomorske koče bile su lagane i pri krmenom vetru veoma brze. Na njima je za upravljanje korišćen kormilarski uređaj.

Iza Urala pomorske koče su imale sasvim drugi oblik. One su bile jednojarbolne, specijalno opremljene za plovidbu u uslovima leda. Pri povoljnim vetrovima brodovi su prelazili dnevno i 250 km. Ruski pomorci su na tim kočama uporno plovili Severnim ledenim okeanom ,,u susret Suncu“, ka ,,Toplom“ moru - Tihom okeanu. Na ovom putu oni su odolevali ledenim santama, buri i olujama.

U junu 1648. godine na istok je upućena ekspedicija od sedam koča. Na putu su dve koče izgubljene, dve su se vratile, a tri su oplovile Čukotsko poluostrvo, dostigle prolaz između Azije i Amerike i prošle kroz njega, otkrivši tako kasniji Beringov prolaz. na komandnoj koči bio je istraživač-pomorac Semen Dežnev. Otkriveni prolaz je ostao dugo vremena nepoznat, jer je otkriće  čuvano u Jakutskom zatvoru, pa je Bering 1728. godine na brodu „Svatoj Gavriil“ po drugi put otkrio prolaz.

Paralelno sa gradnjom na severu razvijala se i brodogradnja kod zaporoških i donskih kozaka na jugu. Na svojim lađama. nazvanim šajkama (čajka) kozaci su u 16. i 17. veku preduzeli mnogo morskih pohoda protiv Turaka. Oni su tako 1637. godine zauzeli tvrđavu Azov, ali su je morali 1642. godine srušiti i povući se na Don.

RUSKA LAĐA
RUSKA LAĐA
RUSKA RATNA LAĐA
RUSKA RATNA LAĐA

Poznato je da su Istočni Sloveni plovili po Crnom i Sredozemnom moru još u 6-8. veku. Sloveni su bili iskusni brodograditelji. Pohodi kijevskog knez Olega na Carigrad ukazuju na plovidbu morem slovenskih brodova.

Morski i rečni brod drevnih Slovena. Ratna lađa počela se graditi u 8. veku. U početku je građena od jednog debla, a bokovi su povećavani dodavanjem redova dasaka. Kasnije je trup građen od dasaka. Brod je imao jednak oblik i krme i pramca, što je omogućavalo da brod menja kurs za 180 stepeni bez okretanja.  To je povećavalo manevarske sposobnosti. Statve su bile pod pravim uglom, pramčana se završavala glavom zmaja, a krmena jarca. Brod je imao jedan jarbol s pravouglim, bogato ornamentisanim, jedrom i 7-10 pari vesala. Na krmi je bilo učvršćeno veslo za upravljanje. Od Sunca i vetra veslači su štićeni šatorom od čvrste tkanine. Po primeru Vikinga, na bokovima su bili poređani štitovi vojnika.

Dužina je 20 m, širina 5 m, a na brodu je moglo biti do 60 vojnika s oružjem i opremom.

NOVGORODSKI TRGOVAČKI BROD IZ 12. VEKA
NOVGORODSKI TRGOVAČKI BROD IZ 12. VEKA
KIJEVSKA LAĐA
KIJEVSKA LAĐA

Brod na vesla i jedra Kijevske Rusije 9-10. veka imao je jarbol s nevelikim  pravim jedrom i 10-14 vesala.

PALUBNI RATNI BROD KIJEVSKE RUSIJE
PALUBNI RATNI BROD KIJEVSKE RUSIJE

Nastojeći da se učvrsti na severnom delu Ruskog (Crnog) mora Rusija je preduzimala pohode na Vizantiju. Letopis iz 907. godine saopštava: ,,Ide Oleg na Grke“, skupivši ,,2.000 ratnih brodova...a na brodovima po 40 vojnika“. Upravo na  ovakvim brodovima knez Oleg je krenuo na Carigrad.

Dužina im je 20 m, širina 3,5 m, gaz 1,2 m i deplasman 15 t. Brod je imao 40 i više ljudi na sebi sa opremom i naoružanjem.

Sredinom 12. veka istorija brodogradnje Kijevske Rusije zabeležila je niz značajnih događaja. Godine 1151. Rostovsko-suzdalski knez Jurij Dolgoruki stigao je sa svojom vojskom na obale Dnjepra i počeo borbe za zauzimanje Kijeva. U vreme napada kijevski knez Izjaslav Mstislavič uveo je u boj do tada neviđene brodove. Veslači na njima bili su zaštićeni palubom i videla su se samo vesla. Na palubi su se nalazili vojnici, odeveni u železne oklope. Na brodu se nalazilo po dva vesla za upravljanje i na pramcu i na krmi, to je omogućavalo menjanje pravca kretanja i bez okretanja broda i velike manevarske sposobnosti.

ZAPOROŠKA ŠAJKA
ZAPOROŠKA ŠAJKA

Brod na vesla i jedra zaporoških kozaka 16-17. veka, osposobljen i za vojne pohode morem. Pramac i krma bili su jednako zaoštreni i imali su po jedno veslo za upravljanje. To je davalo mogućnost promene kursa za 180 stepeni bez okretanja broda, što je povećavalo manevarske sposobnosti. Duž nadvodnog boka u njegovom gornjem delu ojačanje je obavljano debelim svežnjevima trske, što je povećavalo plovnost šajke, kao i zaštitu od vatrenog oružja neprijatelja. Opremljena je sa 10-15 pari vesala, jarbolom za jedro, a naoružana sa 2-4 nevelika topa.

Dužina je 20 m, širina i visina 3-4 m, a posada 50-70 članova.

STRUG

Poznato je da je to u 6. veku bio brod na vesla i jedra istočnih Slovena - po razmerama i konstrukciji je spoj između čamca-jednodrvarice i lađe 10. veka (dužine 12-15 m, širine 3-4,5 m i posade 8-10 članova).  Korišćen je za prevoz ljudi i tereta po rekama i jezerima. Imao je vesla, jarbol s nevelikim jedrom, koje je korišćeno pri uzdužnim vetrovima. Za zaštitu tereta od nepogode korišćen je u početku šator od čvrstih tkanina, a od 10. veka krov od vlakana. Za putnike su postojale kabine-čardaci. Upravljalo se krmenim veslom.

Dužina je bila do 20 m, a širina 4-6 m.

Na početku 14. veka postavljeno je vertikalno kormilo s dugim rudom, a krajem 14. veka ti brodovi su dobili palubu. Njihova arhitektura se usavršavala, pa su dobili tri pregrade unutar trupa. što je povećavalo žilavost broda. Do početka 15. veka pri plovidbi u uskim rekama, a kasnije i pri sukobu s protivnikom, za povećanje upravljivosti, osim vertikalnog kormila, korišćena su vesla, a deo kozačkih strugova do kraja 14. veka upravljan je veslom.

Na početku16. veka strug je osnovni tip brodova, na kojima donski kozaci izvršavaju morske pohode po Kaspijskom, Azovskom i Crnom moru. Kozački strug odlikovao se lakoćom, okretljivošću i brzinom, imao je jarbol visine 11 m s ravnim jedrom, 16-40 vesala. Bio je naoružan sa nekoliko topova - falkoneta, a nosio je 50-100 ljudi.

Dužina je bila 15-21 m, širina 5,5-6 m i gaz 2 m.

Početkom 17. veka pomorski kvaliteti struga bili su poboljšani. Na jarbolu, nad glavnim velikim jedrom, pojavilo se manje jedro. Brzina pri uzdužnom vetru povećana je na 13-15 čvorova. Pri plovidbi uzvodno i kada nema vetra korišćena su vesla (20-25 pari). Posada struga povećana je na 15 članova, brod je mogao smestiti više od 100 ljudi i 25 tona tereta.

Strug je korišćen na Volgi i Kaspijskom moru do početka 18. veka.

VOLŠKA SOMINKA
VOLŠKA SOMINKA

Najbolji volški teretno-putnički brod na jedra i vesla 14-17. veka. Najrašireniji je bio na reci Šeksna. Sominka je imala lepi, graciozno povijeni pramčani deo trupa, ukrašen u gornjem delu ornamentima, jedan jarbol visine 11-13,5 m, ravno jedro i viseće vertikalno kormilo s rudom. Za prevoženje na manjim rastojanjima sominka je mogla primiti 5-6 tona tereta i oko 20 putnika.

Dužina je bila 14 m, širina 4-4,5 m, gaz 1,3 m, visina boka oko 1 m i posada 8-10 članova.

VOLŠKI ŠITIK
VOLŠKI ŠITIK

Prvi brod ovog tipa pojavio se u 11. veku, u Novgorodu. Daske oplate učvršćivane su na kostur trupa i spajane jedna s drugom pletenicama od vlakna ili sukna. Po svojim razmerama i nosivosti šitik je bio blizak sominki, no imao je širi trup i pri dužini oko 15 m njegova širina bila je oko 5 m. Pri većom visinom bokova od 1,2-1,5 m imao je mali gaz od 1 m što je dozvoljavalo korišćenje šitika na plitkim vodama. Jedrena oprema i kormilo bili su kao kod sominke.

VOLŠKA RAŠIVA
VOLŠKA RAŠIVA

Brod na vesla i jedra, raširen krajem 18. i početkom 19. veka u bazenu reke Volge i na Kaspijskom moru. Jarbol visine 20-30 m nosio je veliko pravo jedro, koje je omogućavalo da se pri povoljnim vetrovima za dan pređe s teretom 60-80 km niz struju i do 30 km uz struju. Pri čeonom vetru i zatišju brod su teglili burlaci. Trup je ukrašavan bogatim rezbarijama i slikama. Sredinom 19. veka pojavila se parna mašina.

Dužina 30-50 m, širina 10-12 m, visina boka do 3,2 m, gaz 1,2-1,8 m i nosivost 100-500 tona i više.

Rašive manjih dimenzija imale su dužinu 17-23 m, širinu 5-6,5 m, gaz do 3 m, nosivost 100-200 t, posada 5-8 članova, a korišćene su na Kaspijskom moru.

ILJA REPIN “BURLACI SA VOLGE”
ILJA REPIN “BURLACI SA VOLGE”
NOVGORODSKI BROD
NOVGORODSKI BROD

Posle odvajanja Novgoroda iz Kijevske Rusije (1136), u bazenu jezera Iljmen formirana je samostalna feudalna republika. Njen glavni grad ,,Gospodin Novgorod", nalazio se na stecištu trgovačkih puteva sa Baltika ka Vizantiji i obratno i postao je jedan od centara trgovine i brodogradnje Rusa.

Trgovačke veze Novgoroda raširile su se od Finske i trgovačkih gradova Hanze (u koju je ulazio i Novgorod) do Astrahana i Carigrada. Po tim putevima u 13. veku plovili su čvrsti palubni brodovi na jedra - novgorodski busi, šitiki i drugi brodovi, koji su mogli nositi 6-6,5 hiljada pudova tereta (oko 100 t, a po nekim izvorima i 200).

Na jarbolu se nalazilo jedno jedro površine 70-80 kvadratnih metara, ornamentisano stilizovanim krstom. U slučaju izostanka vetra korišćena su vesla.

Dužina je bila oko 20 m, širina 4,5-5,5 m, gaz 2 m, posada 15-20 članova.

NOVGORODSKA TRGOVAČKA LAĐA
NOVGORODSKA TRGOVAČKA LAĐA

Brod iz 11-12. veka. Imao je jarbol visine do 10 m s ravnim, bogato ornamentisanim jedrom, 4-5 pari vesala i na krmi dva vesla za upravljanje.

Dužina je 18-20 m, širina 2,7-3 m, nosivost do 15 t, posada je imala 10-12 članova i na brod se moglo ukrcati 30-35 trgovaca.

NOVGORODSKI ŠITIK
NOVGORODSKI ŠITIK

Novgorodski transportni brod na vesla i jedra sa ravnim dnom iz 11-15. veka. Opremljen je jarbolom i ravnim jedrom, veslima i visećim kormilom. Daske oplate učvršćivane su uz oplatu šivenjem jedne uz drugu kožnim remenima ili suknom (otuda mu i naziv). U srednjem delu je paluba koja štiti teret od kiše, a na krmi je prostor za komandu. Šitik je bio veoma osposobljen za transport rekama. U 13. veku taj tip broda bio je vrlo rasprostranjen na severu, a u 17-19. veku u Sibiru i na Kamčatki. Prvi brod 1. Kamčatske ekspedicije bio je šitik ,,Fortuna", izgrađen 1727. godine u Ohotsku. Na šitiku se nalazio jedan jarbol sa velikim ravnim jedrom. Do 15. veka brodom je upravljano pomoću velikog krmenog vesla.

Dužina je 12-15 m, širina 3-4 m o nosivost 15-24 tone.

NOVGORODSKI RATNI BROD
NOVGORODSKI RATNI BROD

U 12. veku Novgorodci su gradili ratne brodove za napade na priobalna naselja i trgovačke brodove, a takođe za odbranu svojih trgovačkih brodova od morskih razbojnika i ratnih brodova Šveđana pri prelasku morem. Ti brodovi su sličili normanskim drakarima. Pramac broda bio je izdignut u vidu strašnog zmaja, imao je jedan jarbol visine 13-15 m, na kome se nelazilo jedno veliko ravno jedro površine 70-80 kvadratnih metara. Godine 1188. Novgorodci su sa 12 takvih brodova poduzeli pohod na Švedsku i uništili grad Sigtunu, u to vreme prestonicu Švedske.

Brod je imao dužinu 20-24 m, širinu 4,5-5,1 m, a kao glavni pogon služilo je 9-10 pari vesala. Posada je imala 45-60 članova.

NOVGORODSKI BUS
NOVGORODSKI BUS

Brzi razvoj  pomorske trgovine Novgoroda zahtevao je kvalitetne morske brodove. Pojavio se prvi jači i  veći brod - bus, sposoban da plovi Baltičkim morem. Bliže pramcu imao je jarbol visine oko 20 m, na kojem se pri povoljnim vetrovima koristilo ravno jedro.  U krmenom nadgrađu bile su prostorije za kapetana, njegovog pomoćnika i važnije putnike. Ostali članovi posade (25-30) i putnici (10-12) smešteni su u unutrašnjosti. Na palubi su se nalazile 1-2 šljupke za vezu sa obalom. Brodom se upravljalo pomoću jednog krmenog vesla. Bogati kupci su oblagali svoj brod mesinganim pločama.

Brod je imao dužinu 30 m, širinu 6 m, gaz 2 m, deplasman oko 280 t i nosivost 150-180 t.

U 14. veku trgovačko-politički savez gradova bazena Baltičkog i Severnog mora, monopolisao je evropsku trgovinu. U taj savez - Hanza - ulazilo je oko 100 gradova, među njima je bio i Novgorod. U periodu ovog vremena svi brodovi su ulazili u sastav saveza, a među njima je bio i novgorodski bus, koji je u poređenju sa ranijom varijantom imao savršeniji trup i značajnije razmere. Na krmi se nalazilo veće nadgrađe sa namenom kao i kod ranije varijante, ali je na pramcu bilo mesta za 10-15 vojnika, a ostali članovi posade (40-45) su se nalazili u spremištu. Na dva jarbola bila su velika ravna jedra. Na pramčanom jarbolu se nalazio koš za strelce.

Dužina je bila 32 m, širina 6,5 m, gaz 2,5 m, deplasman preko 380 t i nosivost 180-200 t.

 

Boško ANTIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.