ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ФОРМИРАЊА МОРНАРИЦЕ НОВЈ

Осамдесет година од формирања партизанске Морнарице НОВЈ,
10 септембар - некадашњи Дан Ратне морнарице, поморства и речног бродарства, обележићемо свечаном седницом Удружења „Ветерани Ратне морнарице“. Подсетићемо се на свечаности на палубама наших бродова посвећене овом нама најдражем празнику. Палубе су се белеле од свечаних белих униформи, а на бродовима се вијала велика заставна гала.

Рат је Морнарицу Краљевине Југославије, због издаје кадрова наслеђених од Аустроугарске и њима наклоњених, затекао потпуно неспремну. Команде су биле пасивне, много се ишчекивало, дошло је до деморализације, избегавала се одговорност, па макар се срљало у пропаст. Све је то довело до слома и капитулације.

Патриотски расположени појединци и мање јединице нису могли покрити издајство и кукавичлук командног кадра. Својим примером и жртвама показали су да у борбености и храбрости не заостају за јунацима који су гинули за слободу Отаџбине. Била су то усамљена светла која су засјала на потамнелом небу изнад окупиране и раскомадане земље, најављујући да је мрак који је с фашизмом дошао привремен.

Једноставно ушетавши, са својом флотом и војском, у наше луке и дуж обале, окупатор је преузео читаву југословенску обалу, одвео преостали пловни парк трговачке морнарице и систематски почео уништавати наше поморство. Прогони, убиства, братоубилачка борба и многобројни концентрациони логори створили су несносно стање

 

ПРВЕ АКЦИЈЕ НА МОРУ

Народ није хтео нити могао да се помири са таквим стањем. Приморско становништво, морнари, рибари и поморци свим срцем су прихватили позив на устанак. Отпочела је борба на обали, а потом је пренета на море и острва. Под врло тешким условима организује се пребацивање бораца, курира, хране и материјала обичним рибарским чамцима са острва на острво или на обалу и обратно.

Устаници на обали повезују се са онима на острвима. Бродићима се пребацују рањеници са обале на острва ради лечења и опоравка. Окупатор је предузимао све мере да онемогући те везе. Користећи се лукавством, те везе зу ипак одржаване. Чамци, који су их одржавали, преко дана су потапани уз обалу.

Већ 21. августа 1941. године лучки радници запалили су брод "Нико Матковић", а септембра је извршена диверзија на италијанском миноносцу "Есо"(бивши "Соко"). Шестог октобра изазван је пожар на транспортном броду "Палермо", 15. октобра је разорен котао на миноносцу "Вергада", у децембру је оштећен кормиларски уређај на разарачу "Спалато" и извршена саботажа на миноловцу "Кобац", те на матичном броду за хидроавионе "Змај". Исте године оштећена је јахта префекта Зурбина и запаљен моторни чамац гувернера Далмације.

 

ФОРМИРАЊЕ ШТАБА МОРНАРИЦЕ

Народни херој Велимир Шкорпик
Народни херој Велимир Шкорпик

Устанак народа на јадранској обали узимао је све више маха. Отпор је био одлучан, а добровољци са острва превожени су на копно и ступали у партизанске јединице.

По формирању секција за Ратну морнарицу борба на мору се још више распламсала.

Тог 10. септембра 1942. године из батаљона „Вид Михаљевић“ издвојен је морнарички одред, па је тај дан одређен као Дан Ратне морнарице. Идеја о формирању партизанске морнарице потекла је од поручника корвете Велимира Шкорпика, бившег официра Морнарице Краљевине Југославије. Он је постао први командант партизанске Морнарице НОВЈ. Погинуо је 1943. године, а за заслуге проглашен је народним херојем.

Од свих облика активности на мору у овом периоду партизанског облика рата на Јадрану препади на поморски саобраћај највише су наносили штете окупатору. Зато су у лукама Јадрана базирале јаке поморске снаге окупатора које су предузимале систематске "противпартизанске мере". Упркос тим мерама окупатора, заробљавање и потапање непријатељских бродова је настављено. "Заробљени су бродови "Ренато" и "Марија Лујза". почетком 1943. године у Неретвљанском каналу посада једног леута дању је напала конвој од десетак бродова. Било је то код рта Сућураја. Леут се из Расохе, увале на Пељешцу, упутио према зачељу конвоја. Када је последњи брод достигнут позван је на предају. Међутим, покушао је умаћи. Заустављен је рафалом пушкомитраљеза. На њега су се прекрцала тројица бораца са леута, који су присилили посаду да скрене са руте, према Хвару. На исти начин заробљен је следећи брод. Међутим, плен је морао бити напуштен, јер се приближавао италијански наоружани брод из пратње. У питању је био успех читаве акције. Међутим, партизани са леута били су упорни. Мокра рибарска мрежа на крми послужила је као грудобран. Сав изрешетан мецима,  леут је успео да се приближи Хвару, заробљени брод са зачеља је насукан, а по искрцавању материјала потопљен. Ово је илустрација начина ратовања на мору.

До капитулације Италије од нападнутих 80 бродова, заробљена  су 32. Сви ти напади, осим потапања глибодера у Неретви, извођени су дању. Ове акције су озбиљно угрозиле непријатељски дужобални и међуострвски саобраћај. Непријатељ је био присиљен да саобраћај организује у конвојима.

Капитулација Италије спремно је дочекана. Крајем 1943. године формиране су нове јединице и команде. Од Рогознице до Пељешца и на острвима деловала је Команда наоружаних бродова, од Цриквенице до Карлобага и на острвима Северног Јадрана деловала је Команда народноослободилачке морнарице за Хрватско приморје и Истру, која је била потчињена 29. дивизији.

Патролни чамац ПЧ-2 „Мацола“
Патролни чамац ПЧ-2 „Мацола“

Биле су то релативно јаке снаге, међутим није било јединствене команде која би обједињавала сва дејства партизанских јединица на мору. Зато је Врховни штаб 18. октобра 1943. године наредио формирање Штаба Морнарице НОВЈ и ПОЈ. За команданта је 29. октобра постављен Јосип Черни.

При формирању Штаба Морнарице НОВЈ, јадранско поморско војиште је подељено на пет поморско-обалних сектора: приморско-истарски, северно-далматински, средњедалматински, јужно далматински и бококоторски. Ударна снага Морнарице биле су флотиле наоружаних бродова. Остала пловна средства стављена су под команду сектора.

Морнарица НОВ И ПОЈ је, захваљујући вештини посада, брзо дорасла свом ратном задатку.

"Два месеца након формирања", стоји у запису адмирала Јосипа Черног из 1972. године, "Морнарица НОВЈ је дејствовала од Крка и Цриквенице до Колочепског канала. Имала је флотилу наоружаних бродова и шест флотила наоружаних чамаца - укупно 39 борбених јединица: четири оточка партизанска одреда; десет обалских батерија, са 24 топа од 78 до 105 мм; девет мањих пароброда; 220 моторних једрењака, бродица и чамаца; јединице везе, осматрања, интендантске јединице, санитетске и техничке јединице и Базу НОВЈ у Монополију - Италија. У свом саставу наша је Морнарица тих славних дана имала више од 5.000 људи, а наредних месеци је израсла у снажан вид оружаних снага, суверено ослобађајући Јадран до коначне победе".

У завршним операцијама за ослобођење наше земље Морнарица НОВЈ је имала све битне особине регуларне ратне морнарице.

 

ДЕЈСТВА У ЗАВРШНИМ ОПЕРАЦИЈАМА

Борба за обалу вођена је у неколико узастопних операција. Морнарица је у њима увек имала значајно место. После капитулације фашистичке Италије, ангажована је у евакуацији заплењеног материјала испред немачког удара ка обали. Даноноћно је превозила јединице, рањенике и збегове. У фази ослобађања наше обале извршен је маневар снага НОВЈ морем, што је било од изванредне важности за спречавање брзог овладавања обалом од стране Немаца. У току немачког десанта на Корчулу, Морнарица је довозила појачање, спасавала људство и превозила јединице 26. дивизије на Вис.

Вис је постао значајна база за дејства ка обали. До острва, и са њега у Италију, пребачено је више хиљада избеглица и рањеника. Из морнаричке базе у Италији на Вис пребачене су тоне материјала за потребе Морнарице и јединица на приобалном појасу.

У мају 1944. године на Вису је оспособљен и аеродром. Формирани су и први течајеви за стручно усавршавање морнаричког кадра.

Седмог јуна 1944. године ту је стигао и Врховни штаб. Острво је постало седиште нове Југославије. Одавде је руковођено народноослободилачком борбом, борећи се истовремено и за њено међународно признање.

Морнаричке снаге извршавале су главне задатке извиђањем и патролисањем. Циљ тих задатака био је откривање евентуалног немачког десанта и благовремено узбуњивање снага одбране, како би се спречило свако изненађење. Наоружани бродови су одржавали везу с поморским секторима и појачавали патролне линије. Поморски саобраћај био је организован. Од 15. октобра 1943. године до краја 1944. године превезено је више од 25.000 тона ратног материјала за НОВЈ.

Са острва Виса нападало се од марта до септембра 1944. У почетку су то били препади, а касније десанти. По свом значају истичу се десанти на острва Мљет, Корчулу, Шолту и Брач.

Десант на Шолту
Десант на Шолту

Све то комбиновано је с дејствима поморских сектора. Секторске јединице су биле "снаге у позадини". Флотиле из њиховог састава нападале су противничке поморске комуникације и, заједно с морнаричком пешадијом, окупирану обалу и острва.

Преузимање иницијативе Морнарице НОВЈ још је појачало значај сектора. Тако су секторске јединице постепено преузеле улогу "истурених снага". У офанзиви за ослобођење Далмације и Црногорског приморја, дејствима Морнарице НОВЈ спречавано је немачко повлачење из Приморја.

Од јединица 26. дивизије и Морнарице НОВЈ формиране су у офанзиви за ослобођење Далмације две оперативне групе. Прва, од две бригаде, укрцана на транспортне и наоружане бродове, учествовала је у ослобађању Брача, Хвара и Шолте. А затим се искрцала на обалу. Друга група је ослободила Корчулу и Мљет, полуострво Пељешац, а затим се искрцала у ширем рејону ушћа Неретве. Борбене акције тих група убрзале су ослобођење Далмације.

На ослобођеном делу Далмације и Црногорског приморја одмах су почели да разминирају минска поља, оспособљавајући луке и обнављајући поморски саобраћај.

Тежиште дејстава је пренето у Други поморски сектор. База на острву Исту је постала ослонац за офанзивна дејства на острва. Формиран је и Кварнерски поморски састав, а од батаљона морнаричке пешадије Кварнерски одред морнаричке пешадије. Задаци тих састава су били: заштита властитих и напад на противничке комуникације, одржавање везе, садејство с морнаричкодесатном пешадијом, подршка јединицама НОВЈ и борба с лаким поморским снагама непријатеља.

Морнарица НОВЈ је имала одлучујућу улогу у ослобађању Приморја
Морнарица НОВЈ је имала одлучујућу улогу у ослобађању Приморја

Почетком марта 1945. Морнарица НОВЈ је реорганизована. Уместо поморских обалних сектора формиране су команде Шибеник, Сплит, Корчула, Дубровник и Бока.

У завршним операцијама настаје и поморска обална команда Задар, а пред крај рата и поморске обалне команде Ријека, Пула и Трст.

Задаци Морнарице НОВЈ у завршним операцијама постали су сложенији. Обухватали су: подршку армији на приморском крилу, дејства на обали и острвима, садејство у десантима на Кварнерска острва, организација и извођење транспорта трупа и материјала.

До краја априла ослобођени су Паг, Раб, Крк, Црес и Лошињ. Тиме је створена основица за ослобађање Ријеке и искрцавање у Истру. Десант на Кварнерска острва и на Истру омогућио је обилазак утврђеног рејона око Ријеке и бржи продор ка Трсту.

Крајем априла 1945. извршен је десант на Истру. Морнарица је искрцала снаге код Брсеча. Десантом на Истру убрзано је ослобођење Трста и избијање на Сочу пре англо-америчких снага.

Након завршетка рата, за Ратну морнарицу отворен је нови фронт. Почео је противмински рат.

 

БОШКО АНТИЋ,
контраадмирал у пензији

 

СРЕЋАН НАМ ПРАЗНИК!

3 thoughts on “ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ФОРМИРАЊА МОРНАРИЦЕ НОВЈ”

  1. Bravo Bole!
    Borba protiv fašizma i revizije istorije, sveta dužnost, svakog poštenog intelektualca. Tvoj doprinos je vidljiv.

    1. Милане, срећно. Поносни смо што смо били припадници Ратне морнарице из које носим налепше успомене.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.