KAKO SMO SE SMEJALI

POŠTOVANE KOLEGE I PRIJATELJI,

Na poslednjoj sednici Izvršnog odbora našeg Udruženja pokrenuta je i prihvaćena ideja da malo obogatimo sadržaje javljanja na našem sajtu, ali da to javljanje ima anegdotski doživljaj.

Ne znajući kakav naslov da damo tim sadržajima, složili smo se da to, za sada, dok ne sine neka bolja ideja, bude ovaj pod kojim je tekst i objavljen.

A složićete se, naravno, da je naša nekadašnja svakidašnjica bila puna takvih sadržaja, što ukazuje da smo imali vremena i za smeh, pokazujući tako svo bogatstvo našeg duhovnog pejzaža. Jer, zaboga, nismo uvek bili zamišljeni, ozbiljni, namrgođeni, prepušteni razmišljanima o upravo završenim ili predstojećim zadacima i sl. Stvarnost života na brodu (podmornici) i oko njega, nudila je mnoštvo događanja i prilika i za neka druga duhovna i emotivna raspoloženja.

Prema tome, drage kolege i prijatelji, potrebno je da samo malo zakucamo na vrata riznice naših sećanja i, videćete, ona će se širom otvoriti. E, pa, mi ovim hoćemo da ti biseri duha svakoga od nas postanu deo našeg zajedničkog duhovnog bogatstva.

A smeh nam je danas, kada je većina nas zašla u tzv. treće životno doba (ali ne samo zbog toga - no to je već druga priča), potrebniji nego ikada. On je duhovni začin naše svakidašnjice. Bez njega ona bi bila puno „neukusnija“.

U kontekstu ovih razmišljanja podsetićemo na jednu englesku poslovicu koja kaže: Nađi vremena da se smeješ, jer smeh je muzika duše. Slično kaže i jedan nepoznati autor: Kada se čovek smeje oseća se kao da je u društvu bogova.

U ostalom i nauka ukazuje na potrebu da se ljudi što češće smeju jer smeh:

- podiže raspoloženje,

- jača potrebu za druženjem,

- jača prijateljstvo (čuva nas da ne sevne neki mrk pogled, ili ružna reč),

- podiže zdravstveni imunitet čoveka.

E, pa, drage kolege i prijatelji, pozivamo vas da podržite ovu ideju, i malo prodrmate „dremljive  note“ vašega duha. Jedva čekamo da ih čujemo.

Za početak, mi evo, podsećamo na nekoliko događaja anegdotske sadržine, očekujući da ćete nam se uskoro pridružiti s vašim prilozima.

Napominjemo da nije obavezno navođenje pravih imena aktera događaja, pa u tu svrhu mogu se koristiti i nadimci, inicijali i sl.

 

NOGE I GLAVA

Oficir MOŠ-ovac, učesnik NOR-a, žali se svom kolegi sa redovnim akademskim obrazovanjem: Dobio sam rešenje za odlazak u penziju. To nije pošteno. Mene šalju u penziju, a ja svaki dan radim vežbe, trčim, na proverama fizičke sposobnosti sam uvek najbolji, kao i na marševima izdržljivosti.

Kolega, ne znajući kako da ga uteši, odgovori:

Ma, ne šalju oni tebe u penziju zbog noga nego zbog glave.

 

TRI PREKOREDNE

Patrolni brod, posle vežbe, pristaje u matičnu luku. Komandant broda žuri da preda raport o izvršenju zadatku. Stupa na siz koji mornar još nije pričvrstio. Dežurni broda komanduje „Mirno“.

Mornar na sizu ustaje nezavršenog posla. Komandant broda stupa na siz i zajedno s njim pada u vodu. Na površini vode ostaje samo šapka. Nastaje panika. Pojavljuje se glava komandanta. Dežurni broda mu pruža čaklju. Komandant broda je hvata jednom rukom, a drugom rukom pokazuje tri prsta i šalje poruku: Tri prekoredne.

 

MA  JE** SE MENI ŠTA JE REKAO…

Negde u leto 1983. u poseti RM boravi princ Čarls. Njegov domaćin je admiral Branko Mamula. Priređen mu je svečani ručak na komandnom brodu „Vis“. Glavni organizator ručka je potpukovnik intendantske službe M. Jovanović, koji očekuje postavljenje na položaj pukovnika.

Ručak je bio izvanredan, raspoloženje takođe. Po odlasku zvaničnika, naš pretendent na položaj pukovnika, sreće kolegu, oficira bezbednosti koji je bio na ručku i pita ga: kako je bilo?

- Izvrsno. Princ Čarls je bio veoma zadovoljan, klopa je bila izvrsna.

- Ma je** se meni šta je rekao princ Čarls, nego reci mi šta je rekao Mamula.

 

NEMOJ TO VUKAŠINE

Leto je, godina 1984. Godišnji odmor na Jadranu provodi i ministar odbrane Demokratske Republike Nemačke, general-pukovnik Hajnc Hofman sa porodicom. Nakon obilaska nekih znamenitosti na otoku Mljetu, njega, porodicu i admirala Mamulu, jahta „Jadranka“ prevozi za Dubrovnik. Njihov domaćin na jahti je kap. fregate Vukašin P. Negde na pola puta, admiral Mamula dolazi na komandni most i obraća se k.f. Vukašinu:

- Idi Vukašine na krmu i popričaj malo sa gostom, red je, jer ti si domaćin na brodu.

- Šta da pričam, druže admirale, pojma nemam?

- Pa nađi neku priču.

Nastade tajac, koji potraja desetak sekundi.

Odjedanput, Vukašin samo što nije uzviknuo „Eureka“: Imam ideju, druže admirale.

- Koju?

- Sada u „Politici“ izlazi feljton Aristida Vučetića „Troja je bila na Jadranu“, pa mi se čini da bi to bila lepa tema za kraći razgovor.

- Nemoj to Vukašine, to sam mu ja malopre ispričao.

 

 

Eto, poštovane kolege i prijatelji, toliko za početak.

Dobro nam došli !

 

Anegdote zapisao
Vukota Popović
kbb u penziji

 

P.S.

Svako ko želi objaviti šale, anegdote i druge smešne priče
iz života na brodovima neka pošalje svoje radove na
e-mail adresu veteraniratnemornarice@gmail.com

2 thoughts on “KAKO SMO SE SMEJALI”

Ostavite odgovor na Milan Đuran Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.