NA DANAŠNJI DAN PRE TRI DECENIJE

IZ NEOBJAVLJENE KNJIGE
„RATNA MORNARICA NA KURSU IZDAJE I JUNAŠTVA“

  1. maj

Sašo Gešovski (31.10.1971 - Split6. 5. 1991), je bio vojnik Jugoslovenske narodne armije koji je ubijen prilikom velikih demonstracija ispred zgrade Komande Vojnopomorske oblasti u Splitu.

Sašo Gešovski je rođen 31. 10. 1971 u makedonskom gradu Kavadarci. Gešovski je u JNA je stupio kao dio redovnog služenja vojnog roka. Nakon obuke je raspoređen u Vojnu policiju, te je bio zadužen za čuvanje vojnih objekata, uključujući Komandu VPO koja se nalazila u današnjoj zgradi splitske Banovine.

Na dan njegove smrti su aktivisti Hrvatske unije sindikata (HUS) na čelu sa Ozrenom Matijaševićem i Jurom Šundovom organizirali velike demonstracije čiji je cilj bio ishoditi deblokadu Kijeva, većinski hrvatskog sela, koje se u to vrijeme nalazilo pod blokadom srpskih paravojnih formacija SAO Krajine. Demonstracije su organizirale nekoliko dana nakon pogibije 12 hrvatskih policajaca u Borovom selu, događaja koji je razjario hrvatsku javnost i izazvao brojne nasilne incidente koji se ponekad nazivaju dalmatinskom kristalnom noći. JNA, za koju se tada smatralo da usprkos navodne neutralnosti stoji na strani krajinskih pobunjenika, bila je predmet sveopće mržnje. Komandu VPO su stoga, osim vojnika, čuvao i oklopni transporter.

Prilikom demonstracija je došlo do nasilja, odnosno do znamenitog juriša mase na oklopni transporter prilikom koga je njegova posada napadnuta. Pri tome je jedan od članova posade davljen, a što je zabilježeno televizijskim kamerama. Zbog te snimke, koja je obišla svijet, često se pogrešno navodi da je upravo Sašo Gešovski bio zadavljen. U stvarnosti je u tom trenutku došlo do kraće razmjene vatre između vojnika i pripadnika hrvatskog MUP-a; jedan od metaka je pogodio Gešovskog koji je poginuo. Sukob je brzo zaustavljen dogovorom o prekidu vatre.

Gešovski je bio prvi pripadnik JNA koji je poginuo u oružanim sukobima koji će postepeno eskalirati u rat u Hrvatskoj, odnosno jugoslavenske ratove u kojima njegova rodna Makedonija nije sudjelovala. Zbog toga se često u pacifističkimkrugovima uzima kao simbolična žrtva ratnog besmisla.[i]

Savezni sekretarijat za narodnu odbranu je povodom događaja u Splitu dao saopštenje za javnost:

«Savezni sekretarijat za narodnu odbranu je u više navrata obaveštavao jugoslovensku javnost i informisao zvanične državne organe o besomučnoj propagandnoj kampanji protiv JNA i sve učestalijim napadima na pripadnike Armije, članove njihovih porodica, vojne objekte i sredstva, do kojih dolazi u pojedinim delovima zemlje. Ovih dana, kada Jugoslovenska narodna armija ulaže krajnje napore da spreči širenje sve opasnijih međunacionalnih oružanih sukoba u Republici Hrvatskoj, antiarmijska kampanja i napadi na Armiju dostižu kulminaciju upravo na tetritoriji te republike. U tome neposredno učestvuju i pojedine ličnosti na najvišim državnim i društvenim položajima, s očiglenom namerom da konfrontiraju narod i Armiju i onemoguće izvrašavanje zadataka u obezbeđivanju uslova za miran i demokratski rasplet jugoslovenske krize.

Prema izveštajima nekih javnih galasila, predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman, u razgovoru koji je 5. maja imao u Trogiru, između ostalog, postavio je pitanje zašto se nije išlo demonstrirati pred Komandom Vojnopomorske oblasti, tako da i svet vidi kako ovo nije samo borba Vrhovništva, nego celog naroda Republike Hrvatske? Podstaknuti i tim pozivom, u inače izuzetno napetoj političkoj sitauciji, danas je na desetine hiljada građana opkolilo zgradu Komande Vojnopomorske oblasti u Splitu. . Učesnici ovih militantnih, rušilačkih demonstacija napali su posade vozila vojne policije koje su spolja obezbeđivale zgradu Komande. a iz mase demonstranata i grupe redastvenika otvorena je, ničim izazvana, vatra na pripadnike JNA u Komandi. Tom prilikom jedan vojnik je ubijen, a jedan ranjen.

Život je izgubio pripadnik vojne policije vojnik Sašo Gešovski iz Kavadaraca u Makedoniji, koji je u JNA od 17. septembra 1990. godine. Ranjen je vojnik Toni Stojčev iz Makedonske Kamenice. Njegov život je van opasnosti.

Procenjujući nastalu situaciju, Savezni sekretarijat za nardodnu odbranu naredio je podizanje borbene gotovosti jedinica Jugoslovenske narodne armije, pripemu mobilizacije dela jedinica i postupanje po pravilima borbene upotrebe u slučaju napada na pripadnike, jedinice i objekte JNA.

Krivci za smrt i ranjavanje vojnika moraju se predati nadležnim vojnim organima krivičnog gonjenja.

Načelnik Generalštaba OS SFRJ, general-pukovnik Blagoje Adžić, u ime Štaba Vrhovne komande, telefonom je pozvao predsednika Republike Hrvatske Franju Tuđmana i preneo mu da je podignuta borbena gotovost JNA. Zhahtevao je da se odmah obustave sve aktivnosti protiv Jugoslovenske narodne armije i okupljeni građani, najduže za dva sata, udalje od vojnih objekata.

O događajima u Splitu informisan je predsednik Predsedništva SFRJ dr Borisav Jović. Zahtevamo hitno održavanje sednice Presedsedništva SFRJ i negovo energično delovanje.

O svemu je obavešten i predsednik Saveznog izvršnog veča Ante Marković.

Savezni sekretarijat za narodnu odbranu predočava da oni koji organizuju međunacionalne sukobe i isturaju narod protiv JNA moraju računati na to da će se Armija sukobiti i obračunati, pre svega, sa njima.»[ii]

Savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijević je 6. maja uveče, nakon prekida lečenja, zbog stanja u zemlji, preneo predsedniku  Predsedništva SFRJ dr Borisavu Joviću sledeće:

«Pošto Predsedništvo SFRJ i drugi savezni organi nisu uvažavali ocene i predloge Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu  (Štaba Vrhovne kamande) u vezi sa stanjem u zemlji, jugoslovensko društvo je ušlo u građanski rat.

Način na koji je Jugoslovenska narodna armija do sada upotrebljavana u sprečavanju međunacionalnih sukoba više ne može biti efikasan.

Na svaki napad na pripadnike, jedinice i objekte JNA, kakvi su uz prve vojničke žrtve, već počeli, Armija će uzvratiti po pravilima borbene upotrebe što znači i upotrebom vatre. Štab Vrhovne komande neće dozvoliti da se ekstremističko ponašanje sukobljenih strana prelama preko Jugoslovenske narodne armije.

Polazeći od ustavne odgovornosti oružanih snaga za bezbednost zemlje, Štab Vrhovne komande zahteva od svih saveznih i republičkih organa koji utiču na stanje u društvu da obezbede mir i normalne uslove za razrešenje jugoslovenske krize.

Štab Vrhovne komande naredio je podizanje borbene gotovosti Jugoslovenske narodne armije i mobilizaciju odgovarajućih jedinica kako bi JNA, ako organi Federacije i republika ne oberzbede mir, mogla to efikasno učiniti u skladu sa svojom ustavnom ulogom i odgovornotima.»[iii]

 

Mržnja prema  svima i svemu što pripada Armiji tako je eskalirala da je ubistvo Saše Gešovskog, vojnika policajca na obezbeđenju Komande Vonopomorske oblasti, bila neminovna posledica toka naopakog razmišljanja i neodgovornosti ponašanja čelnika hrvatskog republičkog vrha koji je pokrenuo militantnu lavinu izmaklu u međuvremenu svakoj kontroli.

Ono što se na ulicama Splita zbivalo ne bi smelo proći tek tako. Stvarni vinovnici morali bi odgovarati javnosti i roditeljima nedužnog vojnika. A vinovnik je onaj ko je razjarenu masu, u uslovima ekspozivne napetosti izazvane divljanjem nacionalističkih i separatističkih snaga, pozvao na rušilačke demonstracije. Pozvao ju je vrhovnik Republike Hrvatske lično, na zboru čelnika organa vlasti i HDZ opština Dalmacije, održanom 5. maja u trogirskom hotelu «Medena». Učinio je to rečima uperenim protiv Armije, na koju se, kako piše «Borba» od 6. maja, kako reče «silom ne može, posebno  ne dok Hrvatska nema svoju oružanu silu», ali zato po njemu «nenaoružani odredi sastavljeni od žena i dece mogu biti delotvorniji od naoružanog odreda»,  da bi na pitanje čelnika jedne od opština vezano za navodnu podršku Armije terorostima oko Knina, uzvratio takođe pitanjem: «A zašto vi niste išli demonstrirati pred Komandu Vojnopomorske oblasti, tako da i svijet vidi kako ovo nije samo borba vrhovništva, nego  cijelog naroda?».

 

Boško Antić
kontraadmiral u penziji

 

[i] Izvor: Wikipedia. Јасно је да је ово хрватска варијанта описа догађаја.

[ii] Narodna armija, 9. 5. 1991.

[iii] Isto

2 thoughts on “NA DANAŠNJI DAN PRE TRI DECENIJE”

  1. Clanak je dobar ali “ U stvarnosti je u tom trenutku došlo do kraće razmjene vatre između vojnika i pripadnika hrvatskog MUP-a“ to nema veze sa istinom , a i govori se samo o vanjskoj situaciji – unutar komande VPO je bila drama , sa jedne strane porucnik vojne policije a sa druge dezurni operativni nas „veliki“ podmornicar koji je prebegao preko prozora ; ovaj porucnik je hteo da zastiti svoga borca a Fredi je bio dezurni budista HDZ-a.
    Ima te istine iz 1991 koliko zelis samo nitko je ne zeli cuti , inace kbb Anticu ja vas strasno postujem , od malena citam vase knjige.
    Veliki Pozdrav

  2. Ja bih vas takodjer zamolio da na ovom blogu veteraniRM ; neko napise clanak o pogibiji i zivotu kapetana fregate Danila Zjacica , posto su on i cela njegova obitelj pretrpili uzasni tretman od strane Hrvata za vreme njihovog tzv.“Domovinskog Rata“ i decenijama posle zavrsetka tog tzv.“Domovinskog rata“ , bez ikakvih posljedica – obitelj KF Danila Zjacica i njegove supruge Anke je bila kriva za sve Jugoslavene koji su ikada ziveli u Splitu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.