АДМИРАЛ СA ДОБРИКА

Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Slika-1
Slika-2
Slika-3

Почећемо питањем ко је морнарички официр – контраадмирал, чистоте и части. Најбољи у Војнопоморској академији, Командноштабној академији Ратне морнарице. Поморац од заната, командант од љубави, генералштабни официр, писац, новинар, професор, педагог, хуманиста, патриота, најбољи у раду, учењу, официр пуног срца, увек у тренду истинских надахнућа, и још много тога. Препознатљив по сопственом немиру, визијама вечног тражења и доказивања прошлости и садашњости припадника Ратне морнарице. Поштован и цењен код свих припадника Ратне морнарице и шире. Најбољи од свих нас, на свим дужностима, од задатка до задатка, увек инспирисан непрекидним и вечним радом, увек дисциплиновано покоран стварао умна дела, научно, слободно, пребирао по прошлости и садашњости. Знао је шта хоће и шта може, захваљујући сталном усавршавању у пракси и теорији, себе самог и свог духа. Одговоран за све што је урадио, написао. Био је ковач своје среће, али је за њега била велика срећа његово умеће и велика радиност. Официр свезнадер и официр свога народа и своје Ратне морнарице. Његово име је Бошко, а презиме Антић.

Рођен 13. децембра 1941. године у селу Чекрчићи, засеок Добрици, општина Високо, од оца пок. Мирка и мајке пок. Koвиљке, рођ. Вељанчић из Планинице, Вареш. Имао је браћу пок. Петра и пок. Рајка и сестру пок. Милицу

Ожењен и са супругом Томком, из села Конатице – Обреновац, има синове: Горана – ожењен Сузаном, рођ. Личанин, (од њих има унуку Сару и унука Јована) и Дејана – ожењен Катарином Моником, рођ. Ендлер из Познања (Пољска) – живе и раде у Вроцлаву. Од унуке Саре и зета Александра Јокића има праунукe Василија и Димитрија - данас прадедина највећа радост.

Живиo са породицом у Пули, Сплиту, Новом Саду и Београду.

Завршио је Основну школу у селу Љубнићи, као најбољи ученик те школе, Гимназију Јанко Балорда у Високом, као један од најбољих ученика у разреду, Војнопоморску академију у Дивуљама - први по рангу у 18. класи, Нижу специјализацију поморских официра – мински течај у Дивуљама, Вишу специјализацију поморских официра – мински течај у Дивуљама, Командноштабну академију Ратне морнарице у Сплиту - први по рангу у 22. класи и Командноштабну школу оператике Ратне морнарице у Сплиту и Београду и стекао звање генералштабни официр (осми степен стручне спреме)[1].

Испит за чин капетана корвете положио 1976. године.

Септембра 1993. године Наставно-научно веће Генералштабне академије доделило је, а начелник Центра високих војних школа Војске Југославије потврдио, звање Виши предавач за предмете Тактика и Оператика Ратне морнарице.

Маја 2000. године Наставно-научно веће Војне академије доделило је, а министар за одбрану потврдио, звање ванредног професора (највише звање у образовању) на Војној академији.

У чин поморског потпоручника произведен 10. септембра 1966, а унапређен у чин поручника корвете 10. септембра 1969, поручника фрегате 10. септембра 1972, поручника бојног брода 10. септембра 1974. (превремено), капетана корвете 22. децембра 1978, капетана фрегате 22. децембра 1983, капетана бојног брода 22. децембра 1989. и контраадмирала 31. децембра 1999. године (ванредно).

Slika-4
Slika-5

Бошко је обављао разне дужности и на свим је био испред већине у елитном друштву морнаричких официра. Био је лидер те елите. Његова величина није имала меру, међу и ограничења. То је његова карактеристика и карактеристика великих, умних и часних официра. Уосталом, само истинске величине у датом времену легенде се зову и јесу, јер их је немогуће наследити. Он је даровао светлост, светлост узвишене професије честитог морнаричког официра ума и талента. Величанствено је обављао дужности: на стажирању на подморници П-812 Неретва (Пула); команданта речног миноловца РМЛ-321 и РМЛ-314; референта за подводно оружје у Оперативно-наставном органу и начелника Оперативно-наставног органа Команде Речне ратне флотиле, укрцане на РПБ-30 Козара; команданта Првог одреда речних миноловаца; на служби у Генералштабу Југословенске народне армије - референт за научноистраживачки рад, референта за доктрину и концепцију Ратне морнарице и референта за сарадњу са савезним органима у Сектору Заменика начелника Генералштаба за Ратну морнарицу; наставника и руководиоца групе наставника Ратне морнарице на Катедри тактике Генералштабне академије; начелника класе, уједно заменика начелника Школе националне одбране, начелника Школе националне одбране (1994-2000) у којој је ишколовао 95 генерала и 148 пуковника. Међу њима је 10 начелника Генералштаба (два Војске Србије и Црне Горе, два Војске Србије, четири Војске Републике Српске и два Војске Црне Горе), један министар одбране (Босне и Херцеговине), заменици министра одбране, заменици начелника Генералштаба, државни секретари, команданти и начелници штаба армија, корпуса и бригада, начелници сектора и управа у Министарству одбране и Генералштабу, начелници и професори војних школа, војни изасланици  .

Предавао: Терестричку навигацију, Тактику Ратне морнарице на Војној академији – смер Ратне морнарице; Оператику на Војној академији и Војнотехничкој академији – сви смерови; Тактику и Оператику на Генералштабној академији и на Последипломском студију ратне вештине; Оператику, Стератегију и Ратоводство на Школи националне одбране; учествовао у реализацији извесних тема из Војне географије и Војне историје.

Био водитељ код израде (36), председник комисије код одбране (34) и члан комисије код одбране (10) дипломских, стручних и семинарских радова на Војној академији (2), Генералштабној школи (22), Школи националне одбране (53) и Последипломским студијама ратне вештине (3), те консултант у неколико десетина радова на свим нивоима школавања. Био председник и члан комисије за полагање пријемног испита за Генералштабну школу (44. и 45. класа) и Школу националне одбране (40, 41, 42. и 43. класа).

У одбрани од агресије НАТО на СР Југославију био на дужности председника Суда за поморски плен у Команди Ратне морнарице (Указ број 1/2-01-002/97-5 председника Савезне Републике Југославије од 17. фебруара 1997. године – формацијски чин контраадмирал), истовремено саветник команданта Ратне морнарице и координатор рада Одељења за морал и информисање Команде Ратне морнарице.

Као гимназијалац учествовао на Паради за Дан младости у Сарајеву, обележавању 20-годишњице ослобођење Високог (7. априла 1961.) као командир Гимназијске чете и на Маршу Трагом Височко-фојничког одреда на планини Враница (1961). Као питомац учествовао на Паради победе 1964. и 1965. године у Београду и Паради младости у Сплиту (1966), а као официр 1985. године на паради у Београду (у Прес центру).

Учествовао у раду Главне инспекције народне одбране (популарно названа ГИНА) у провери борбене готовости јединица и установа Ратне морнарице од 1982. до 1990. године – елеменат «Обученост» .

Положио испит за звање кормилара у Једриличарском клубу Морнар – Сплит 1965. године.

Учествовао у обуци Речне флотиле Мађарске 1982. (12 дана) и 1985. (7 дана) године и на научном модулу у Бугарској 1997. године.

Био члан Већа удруженог рада Града Новог Сада, Минског савета Ратне морнарице (као најмлађи члан), Проширеног Радничког савета Установе за одржавање унутрашњих пловних путева као представник Генералштаба ЈНА, Југословенско-италијанске комисије за заштиту Јадрана као представник СФР Југославије, Одбора за научноистраживачки рад у области ратне вештине у Ратној морнарици и секретар Одбора за научноистраживачки рад у Ратној морнарици.

Пензионисан 29. фебруара 2000. године, на лични захтев, са 40 година, шест месеци и 15 дана пензијског стажа и 13 година, два месеца и 12 дана укрцања на бродовима Ратне морнарице. Шест пута испраћан у пензију: 42. класа на другарској вечери у Хотелу Метропол, 29. фебруара 2000. године последњег радног дана и 16. марта у Школи националне одбране; 10. маја 2000. године у Генералштабу Војске Републике Српске у Бијељини и 12. маја 2000. године у Црној Ријеци (Хан Пијесак) на ратном командном месту Војске Републике Српске; 17. маја 2000. на Ушћу од Смера Ратне морнарице Војне академије.

Службовао у гарнизонима Пула, Нови Сад и Београд, уз школовања у Дивуљамa (две године) и Сплиту (три године).

У његовом бићу иду напоредо: частан морнарички официр, научник и човек. Стасао и сазрео у време стварања модерне Југословенске ратне морнарице коју је осветлио буктињом науке и струке. Пловећи путем судбине, који му је одредио живот, посебно из сфере историје Ратне морнарице, следио је трагове њених великих синова, часних морнаричких официра. Његова научна знатижеља и непрестано изучавање прошлости омогућило му је да историјску стварност сачува од заборава. У тешким временима за Ратну морнарицу Бошко је био узданица, као што су и многе друге старешине и морнари својом храброшћу описане у његовим делима. За њега је сваки дан био лето живота, у којем је било неког чудног динамизма, поносног, уваженог, светлог трагања за познатим личностима и догађајима из Ратне морнарице. Сачувао је од заборава многе хероје са мора и река који су у ратним ситуацијама са посебним достојанством, безусловно и слободно бранили своју отаџбину, брод и бродску посаду и слободу свога народа. Због свих напора и даноноћног и часног понашања и рада добитник је више ордена, медаља, плакета, награда, повеља, признања и похвала:

Ордена (5): Орден за војне заслуге са сребрним мачевима, Орден народне армије са сребрном звездом, Орден за војне заслуге са златним мачевима, Орден народне армије са златном звездом и Орден Војске Југославије трећег степена.

Медаља (15): 30 година ЈНА, 30 година победе над фашизмом, 40 година ЈНА и 50 година ЈНА; Друштва за чување споменика и традиција ослободилачких ратова Србије 1912-1929 - Краљ Петар Први, Мајор Гавриловић, Војвода Мишић и Слава палим херојима за слободу отаџбине 1912-1918; Официрска солидарност Међународног комитета организација официра у резерви; Спомен медаље српских ратника, Генералска медаља Српски цар Душан Силни, Спомен-медаља 75 година од победе над фашизмом и 15 година Клуба генерала и адмирала Србије; Медаља Адмирал Ушаков, Дунавска флотила СССР-а; Медаља Ослободилачка армија Кине, Војни изасланик Кине приликом посете Речној ратној флотили.

Војна споменица 20. годишњица одбране отаџбине од НАТО агресије.

Slika-6
Slika-7

Међу многобројним признањима најдраже је Златна плакета „Истакнуте војсковође српске војске 1914-1918“, додељена од Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије 1912-1918. године у Орашцу 26. јула 1997. године, и Златна плакета „Војвода Живојин Мишић“ додељена од Општине Мионица 19. јула 2019. године.

 

Плакета (9): Бронзана и Сребрна плакета Ратне морнарице; Бронзана плакета Истакнуте војсковође српске војске 1914-1918 и Златна плакета са повељом Истакнуте војсковође српске војске 1914-1918 са повељом Друштва за чување споменика и традииција ослободилачких ратова Србије 1912-1929; Речне флотиле Републике Мађарске и Инжињеријских јединица Оружаних снага Републике Мађарске; Велика плакета Школски брод Јадран; Плакетa Речне флотиле, Плакета Војвода Живојин Мишић (Општина Мионица, Мишићеви дани 2019).

Два ручна сата награда савезног секретара за народну одбрану као првом по рангу у 18. класи Војнопоморске академије и 22. класи Комадноштабне академије Ратне морнарице.

Шест новчаних награда: Речна ратна флотила (три), Сектор заменика начелника ГШ ЈНА (две) и Клуб генарала и адмирала Србије.

Повеље Багерске бродарске пловидбе, Београд.

Признања (3): За 20 година службе у ЈНА, Новинско-издавачког центра Војска (два) и магазина Одбрана.

Похвале: команданта Речне флотиле (три), начелника Морнаричког школског центра, заменика начелника Генералштаба за Ратну морнарицу (три), начелника Генералштаба Војске Југославије (две, 1995, 1998) и команданта Ратне морнарице (1999).

Признања за 20 година службе у Југословенској народној армији (1986).

Први одред речних миноловаца два пута је проглашен за најбољу јединицу у Речној ратној флотили у Такмичењу Бирајмо најбољу јединицу, а Школа националне одбране три пута најбоља у борбеној готовости Центра војних школа Војске Југославије .

Вишегодишњи и систематски научноистраживачки рад посвећен је Југословенској ратној морнарици и Ратној морнарици Краљевине Југославије. Игром случаја, један морнарички официр нераздвојно се везао за људе и догађаје, у Ратној морнарици, али има једна истина, морнарска, узбудљива која, и поред лепих бродова и часних официра, има увек неког официра који се од њих највише види. Нарочито неког официра који је усидрен изнад њихових видика, већи од историје, светлости мора и река. Бошко је, градећи себе у командну и научну личност, изградио себе у оно што је сам изабрао, радио и волео. Постао је значајан подухватник, неуморни истраживач и кључар ризница у којима чува многе тајне Ратне морнарице. У откривању тих тајни низао је многе приче објављене у многим књигама и великом броју писаних радова.

Објавио: 65 књигa (36 као аутор, 15 као коаутор, 10 интерног карактера 4 вештачења - експертизе); у 43 књиге објављени су текстови – реферати, чланци; у 28 књига других аутора налазе се цитати текстова, рецензије, предговори, поговори, слике, биографије...; 19 необјављених рукописа књига (7 припремљених и 12 у припреми за штампу).

Адмирал Антић је писао о судбини Ратне морнарице Краљевине Југославије, Југословенске ратне морнарице (СФРЈ и СРЈ), о историјској неумитности и неодољивој туги за прошлошћу ратних морнарица, пуне уљудности и морнарског духа. Та горчина и нестанак такве морнарице је била честа тема његових дела. У њој су описани многи часни официри који су јој остали верни до краја, а неки и до смрти (погибијом). Значи, писао је о онима који су сами изабрали свој пут, пут части, скидајући патину заборава и настављајући вез њихових живота. Писао је о херојима, морнарима, који су се вековима борили за слободу српског народа и других народа који су живели са Србима.

Главни и одговорни уредник 9 књига, приређивач за штампу 23 књигe, рецензент 42 књиге, редактор 16 књига, консултант 2 књиге и писац поговора (1), рецензент 104 стручна чланка.

Објавио 137 стручних чланaка и 1.062 публицистичких чланака у дневним, седмичним, месечним и периодичним часописима - међу њима је и 26 фељтона.

Обрадио 20 одредница у енциклопедијама и лексиконима.

Написао 36 важнијих службених радова, као и неколико десетина елабората вежби у Речној ратној флотили и за Главну инспекцију народне одбране. Био је носилац израде Ратног плана Речне ратне флотиле. Дугогодишњи руководилац Курса из минске и противминске обуке у Речној ратној флотили и Курса обуке за полагање испита за официра палубне службе у вожњи, као и председник Комисије за полагање овог испита.

Писао је о историји Ратне морнарице, чувару наших живота и живота наших потомака, нашем достојанству, начину владања и јуначког уздизања.

Носилац израде и аутор многобројних студија о организацији, развоју и употреби Ратне морнарице. Организовао Команду за организацију у функционисање ратног режима пловидбе на унутрашњим пловним путевима, аутор многих законских прописа из области поморства и речног бродарства (напр. Одлуке о забрани и ограничавању кретања и настањивања на појединим деловима морске обале, острвима и деловима острва, Закон о обалном мору и епиконтиненталном појасу...). Аутор материјала за Скупштину СФРЈ Проблематика граничних јадранских острва са аспекта безбедности (пов. бр. 39/1-88, 12. мај 1988.) и био представник ССНО у Скупштини СФРЈ приликом његовог усвајања.               Носилац je модернизације Речне ратне флотиле – реконструкције речних миноловаца типа 307, изградње речних миноловаца типа Нештин, увођења новог артиљеријског (топ 20 мм М-71. једноцевни, и М-75, четвероцевни), минског (мина АИМ М-82) и противминског наоружања (миноловка ПЕАМ-1), уз јачање материјалне базе обуке...

Био руководилац Командноштабне ратне вежбе Центра војних школа Обука '97 у трајању два дана, за коју је председник Владе СР Југославије Момир Булатовић рекао на скупу поводом 19 година од агресије да је послужила 85% за припрему за одбрану 1999. године. На проведеној анкети о вежби ни једна примедба.

На интернету објављено 111 књига-чланака, а на сајтовима-порталима-фејсбуку преко 450 чланaка-књига.

Бошко је на величанствен начин сачувао многе хероје у Ратној морнарици од заборава. Због таквих, дубоких и духовних описа часних морнаричких старешина и морнара запаљене ватре херојства горе у нама. Управо из те херојске и бесмртне прошлости, Бошко гледа садашњост. Он често пише о личностима и колективима у Ратној морнарици, њиховим одговорностима и части, духовном испуњењу које је израсло из отпора према злу, издаји, суноврату. Настало на традиционалном духу наше етике, на слободарским идејама, на моралном суду, достојанству, одбрани части и слободе израсле из колективне свести народа.

Реализовао шест научних радова. Учествовао на 53 саветовања, стручних и научних скупова (пет међународних), експертиза и вештачења – поднео 52 реферата.

Учествовао у једној радио-емисији (Радио Београд), 78 ТВ емисијe (евидентирано 34 на гуглу) и 11 документарних филмова као саговорник (на интернету се налазе 5).

Аутор сценарија за три серије дијапозитива, oсам наставних и шест документарних филмова, био консултант код снимања четврте епизоде серије Телевизије Нови Сад Базе на Дунаву. Учесник многобројних документарних филмова, био војнополитички коментатор Радио Београда.

Консултант за четири серије дијапозитива, два наставна и три документарна филма.

Аутор текста у два наставна и два документарна филма.

Рецензент у једној серији дијапозитива и три наставна филма.

Био консултант, водитељ, председник или члан комисија у изради или одбрани 62 дипломска рада у Војној академији, Генералштабној академији и Школи националне одбране: водитељ – 37, консултант - 2, председник комисије за одбрану – 33 и члан комисије за одбрану -10.

Био члан 28 уређивачких, издавачких и координационих одбора - савета.

Одржао 24 предавања – говора.

Био потпредседник Мотонаутичког клуба Данубиус из Новог Сада (водио регату Нови Сад - Бездан 1974. године).

Учествовао на 58 промоцијa књига и филмова као аутор (23), коаутор (8), рецензент – редактор (17), консултант, сарадник (2), главни и одговорни уредник (4), промотер (7), водитељ (1)...

У многобројним радовима, многобројни аутори, и домаћи и страни, су се неколико стотина, можда и хиљада, пута (тачан број је немогуће утврдити) позивали на ове радове (и у домаћој и у страној литератури), наводећи то у фуснотама или попису литературе (књиге, докторске дисертације, дипломски радови, научни и стручни радови, публицистички чланци...). А шта то значи најбоље говори став изнесен у часопису Војска од 5. марта 1998. године: Успешан научник је онај чији се радови у литератури цитирају 100-150 пута. У доста дела аутори су навели цитате, па и делове књига и чланака не наводећи извор.

Додељена два пута Друга награда и два пута похвала Фондације „Драгојло Дудић“.

Представљен у Златном оквиру часописа Фронт 1974. године и објављено 20 биографија: Знаменити Срби Височке нахије; Генерали и адмирали Србије 1981-2011; Начелници Школе националне одбране; Споменар – монографија 39. класе Школе националне одбране; Грађански рат у Хрватској - Зборник радова 2013; Златна свадба аутора Миломира Миладиновића; Енциклопедија Републике Српске – том 1; Програм Форума бораца Републике Српске; монографије 38, 39, 40, 42. и 43. класе Школе националне одбране; Билтен 9 – Извориште и токови, Завичајно удружење Илијашана и пријатеља Илијаша у Београду; Кошаре и Паштрик – Српски Темопили; Википедија; сајт Задња пошта Доње Моштре...

Члан Клуба генерала и адмирала Србије (члан Извршног одбора и руководилац Секције за политику одбране четири године и члан Издавачког савета, 2012-2016)), Завичајног Удружења Илијашана и пријатеља Илијаша (почасни члан), Удружења Подморничар, Удружења ратних добровољаца, Удружења Завет отаџбини (члан Скупштине), Савеза удружења бораца НОР-а Градске општине Чукарица, председник Иницијативног одбора за оснивање и председавајући на Оснивачкој скупштини Удружења Ветерани Ратне морнарице, Председник Скупштине Удружења Ветерани Ратне морнарице, члан Удружења „Ветерани војнообавештајне службе Србије“...

Сарађује са Удружењем за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године, Удружењем за заштиту ћирилице Добрица Ерић, Борачком организацијом Републике Српске, Организацијом старешина Републике Српске, Удружењем Част отаџбине...

Био је: судија-поротник Врховног војног суда; експерт одбране генерала Винка Пандуревића, команданта Зворничке пешадијске бригаде, пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу (случај Сребреница); вештак на Вишем суду у Београду – Одељење за ратне злочине (случај Ловас); вештак у предмету о догађају у Горњем Локању (општина Зворник) 14. јула 1992. године пред Судом Босне и Херцеговине; аутор експертизе „Улога команданта 17. лаке пешадијске бригаде (пуковник Драго Самарџија) у догађајима на територији општине Кључ 1992. Године“; сарадник Центра за вјештачење и процјењивање Зенит – Бања Лука.

Аутор је студије Сребреница – ВЕЛИКА ОБМАНА за Републички центар Владе Републике Српске за истраживање ратних злочина.

По рођењу космополита, по националности Србин каквог је тешко наћи у толикој мери и са таквом спонтаношћу. И Височанин, и Новосађанин, и Београђанин. Добри контраадмирал по месту рођења ДОБРИ-КА. Велики и прави Панонски морнар на српском Подунављу. Стварао је велика дела знањем, умећем, историјска и војна дела, савршено, научним приступом, надчовечанским напором који кореспондира са историјским и моралним везом морнара, у светлој будућности. Писао је и говорио „морнарским“ језиком, поштујући чемерни култ прошлости који је дигнут до стварности и обожаване традиције. Бошко је адмирал и морнар старе лепе славе и ниједан аутор у Ратној морнарици не личи толико на своје књиге као он. Он је морнарички официр, добродушне и доброћудне нарави, бистрог духа и дубоког и великог искуства, урођене доброте и отменог оптимизма. Донео је многа своја писана саопштења, помагао свакоме ко му се обратио у изради дипломских радова. Он је витешка и радосна појава и доносилац сунца где год се појављивао. Прави морнар који је своје време поклонио Ратној морнарици и племенитој Србији. У Ратној морнарици има своје доба које припада њему и оно ће се историјски звати његовим именом.

Пловио је као питомац Јадранским, Јонским, Тиренским, Средоземним и Егејским морем, а као официр Јадранским морем, Дунавом, Савом, Тисом, Дравом, Купом, Бегејом, Моравом и каналима Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, на свим нашим ратним бродовима.

Поморац који је у војничким чизмама газио Фрушком Гором, равницом Војводине, Копачким ритом, Горњим Подунављем, Шумадијском Колубаром, Сувобором, Мачковим каменом, Власином, Цером, планином Милановац, Јуничким планинама, Косовским Поморављем, Метохијом, Пољем Косовом, Орјеном, Ловченом, Румијом, Врмцем, Мавријаном... Био на караулама на мађарској, румунској, бугарској и албанској граници.

У размишљању и закључивању Бошко је изузетно непристрасан и самосталан. Болела га је тежња многих, како политичара тако и војних теоретичара, да се српско име и српско осећање што више угуши. То се радило вековима, систематски и са одређеним планом. Дубоко је осећао неправде западног света који је кажњавао српски народ, зато што су омогућили другим југословенским народима да створе своје државе на српским територијама. Те новокомпоноване државе, уместо захвалности, придружиле су им се у уништењу српског народа, неприродно и неправедно. На исти начин разорена је Југословенска ратна морнарица. Бошко је поштовао субординацију, али је претпостављенима умео да упути речи које им нису биле миле. Међутим, познавајући њега, знали су да су то речи које воде успеху и искрено часне. О другима је водио више рачуна него о себи. Поуздан и темељит. Никад искључив.

Највећи успеси у војничкој каријери (по личном мишљењу): нико од потчињених никада није повређен (и поред 13 година пловидбе и препловљених неколико десетина хиљада километара као командант брода или јединице, најчешће ноћу и у неповољним временским условима – киша, снег, лед, летња жега, низак или висок водостај, те неколико десетина хиљада пређених километара борбеним и неборбеним возилима, бродовима, авионима и хеликоптерима са Школом националне одбране), чак ни озбиљније болестан; никога није казнио као предпостављени, никада своје подчињене (никада тај термин није волео, већ их сматрао сарадницима) није ангажовао да раде у ванрадно време (што сматра основним критеријумом успешног командовања); никада у командовању није изрекао реч забрањујем и претио репресијом; реч наређујем изговарао је само када је то неопходно; никада није повисио глас у командовању (морнари на броду су говорили: командант чути, нешто је љут или је болестан), увек наглашавајући да виче онај ко не зна шта да ради; познат по наређењу својој посади За мном (на јутарње вежбање, на спортске активности, на чишћење снега у разбијање леда око брода...) и слушаоцима Школе националне одбране: Ја сам најстарији међу вама, ко на радну тачку стигне десет минута после мене нека остане у аутобусу на наредној; у одбрамбеном рату 1999. године, иако најстарији или међу најстаријим у Ратној морнарици, прешао Орјен, Ловћен и Румију обилазећи јединице; својим сарадницима увек је импоновао својом хладнокрвношћу, ведрим духом, сналажљивошћу, лакоћом којом је доносио одлуке у покрету с препознатљивим темпераментом којим реагује на све ситуације; никада није позван на одговорност, чак није ни критикован; има много личних и породичних пријатеља међу потчињеним свих чинова и њиховим породицама (њихов успех увек је сматрао својим успехом) - од морнара до адмирала (генерала), пријатељ је са својим предпостављеним.

Остала су у сећању: дружења на Иришком Венцу, на Рибарцу, у „Пирош чизми“, у Дому ЈНА, Тарашу, Тителу, Брчком ... цењен је од цивилних лица у Војсци јер је ценио и поштовао њих; увођење Српске сабље; први пута организоване посете слушалаца Школе националне одбране нашим манастирима (Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница, Прохор Пчињски, Врачевшница ...) и историјским местима (Бели двор, Мишар, Спомен обележје Сремски фронт, Иришки венац, Текериш, Мачков камен, Кадињача, Газиместан, Љубич – споменик Танаску Рајићу, Чегар, Гамзиград, Таково, Орашац, Топола - Карађорђев конак и Опленац, Ћеле кула, Шумарице...); организовање свечаног завршетка школовања у Школи националне одбране, која су за памћење, на националним историјским местима – Текериш, Иришки венац, Орашац, Таково и Чегар - ови споменици славне српске историје су при том уређени и одговорни за њихово одржавање делом упозорени да никад више не дозволе да буду запуштени...; пружање помоћи свима којима је она потребна... Први пут се слушаоци највише војне школе после завршеног школовања сусрећу, друже и у највећем броју су пријатељи, а завршетку школовања, неким сусретима и путовањима присуствују и чланови породица – отуда и пријатељство са многим породицама. Вечно ће остати у сећању другарске вечери (Дом Гарде у Топчидеру, Клуб Гарде и хотел Метропол), пријеми на путовањима (Ђаковица, Пећ, Призрен, Гњилане, Врање, Ниш, Власина, Златар, Пирот, Зајечар, Ваљево, Шабац, Кикинда, Свилајнац, Зајечар, Валданос, Кладово...), сусрети након школовања (Дом Гарде у Топчидеру, Моровић, Ваљево, Тара, Мотел Ливаде – Прељина, Добановци, Ресторан Србијашуме Кошутњак, Ресторан Дрен...), сусрети у Школи националне одбране...

Сматра да војничку заклетву, дату у Дивуљама октобра 1963. године, никада није погазио, никада припадање својој вери, нацији или чланству у Савезу комуниста Југославије није сматрао занимањем, него својим осећањем, које никада није злоупотребио – љубав и патриотизам немају цену. После увођења вишестраначког државног уређења политички неангажован и није члан ни једне политичке странке.

Бошко је мисаони морнарички официр и адмирал, визионар. Његова дела о Ратној морнарици и њеним припадницима настала су као синтеза знања, виђења доживљеног или истраживачких историјских сазнања. За себе је носио несаломљиво, чедно веровање у анђеоски препород морнаричке струке и душе. За њега су Јадранско море, реке Дунав, Сава и Тиса спокојни и чисти, јер Бошко о њима зна много више него што ми сами знамо, можда и више него што ћемо икад знати. Учимо од њега, будимо поносни што је баш Бошко наш председник Удружења „Ветерани Ратне морнарице“.

Knjiga-1
Knjiga-2
Knjiga-3
Knjiga-4
Knjiga-5
Knjiga-6
Knjiga-7
Knjiga-8
Knjiga-9
Knjiga-10
Knjiga-11
Knjiga-12
Knjiga-13
Knjiga-14
Knjiga-15
Knjiga-16
Knjiga-17
Knjiga-18
Knjiga-19
Knjiga-20
Knjiga-21
Knjiga-22
Knjiga-23
Knjiga-24
Knjiga-25
Knjiga-26
Knjiga-27
Knjiga-28
Knjiga-29
Knjiga-30

Др Радован Томановић,
генерал-потпуковник у пензији

Милан Ђуран,
потпуковник у пензији

[1] Чланом 64. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о војним школама и војним научноистра- живачким установама (Сл. лист СРЈ, бр 74/99), утврђено је да… научни степен доктора наука, односно звање генералштабни официр, одговара осмом степену стручне спреме.

6 thoughts on “АДМИРАЛ СA ДОБРИКА”

  1. Posle svega što pročitah u BIOGRAFIJI dragog mi prijatelja i ADMIRALA SA DOBRIKA , komšiju iz KONATICA Boška Antića, mogu napisati samo ovo :
    Velika mi je čast i zadovoljstvo što lično poznajem Velikog čoveka , prijatelja , humanistu ….
    Čestitam sva zaslužena priznanja ! Da ste nam zdravi i srećni dragi Boško . ŽIVELI VI NAMA !!!

  2. Čestitam Vam na svim priznanjima koja su uslijedila zbog Vašeg rada.
    Želim Vam još dug i sretan život.
    VPA ste završili kad sam ja stupio nju 1966.godine.

Ostavite odgovor na Бошко Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *