Седамдесет пет година од формирања Речне флотиле НОВЈ

Наредбом број 28. Главног штаба Војводине од 11. септембра 1944. године, при Главном штабу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Војводине формирана је Поморска (Морнаричка) чета у саставу Пратеће бригаде.

Тај дан је обележаван као дан наше Речне ратне флотиле, а данас је заборављен по нашем обичају. Раније смо заборављали догађаје из наше раније историје, данас заборављамо догађаје из НОР-а.

Нека ово буде мало подсећање на морнаре с Фрушке горе.

Ратовање око река постајало је све сложеније и било је неопходно формирати посебне јединице, које ће дејствовати на рекама и стицати искуства у организовању прелазака преко река, одржавању веза и нападима на непријатељске пловне објекте. Значај пловних река стално је растао, јер су њима Немци извлачили плен, енергетске изворе (нафту и угаљ) и храну, која је све више била потребна фашистичким земљама.

Контрола и обезбеђење подручја која су контролисале партизанске јединице организована је формирањем резервних батаљона (у срезовима) и унутар њих одређивањем месних стража. Овим убацивање непожељних из суседних крајева (Србије и Босне), посебно четника, није могло бити спречено, па су формиране посебне граничне јединице. Још октобра 1942. године део бораца Подунавског одреда упућен је у околину Јарка, са задатком да штити слободну територију у Срему. Касније су такве групе упућене у Бољевце и Прогар. Априла 1943. године упућено је још пет десетина за контролу реке Саве, од Кленка до Бежаније.

У мају 1943. године од свих ових пограничних десетина формирана је Погранична чета на Сави, која је била у саставу Сремског одреда, а касније Првог Сремског одреда. Поред обезбеђења границе на Сави, та чета је изводила и препаде на непријатељски саобраћај и на снаге на десној обали Саве.

Двадесетог августа 1943. године Главни штаб Војводине формирао је такве јединице и на Дунаву и ставио их под команду Првог и Другог сремског одреда. За разлику од јединица на Сави, јединице на Дунаву имале су основни задатак да организују превожење између Бачке и Срема. Главни рејони преласка преко Дунава били су Нештин и Крчедин. Те чете су обезбеђивале те прелазе. Први сремски одред је формирао јединицу која је контролисала Дунав од Земуна до Корушке, а  Другу чету која је контролисала Дунав од Корушке до Вуковара.

Поред директне контроле у сваком насељеном месту дуж обале реке, пограничне јединице су имале и задатак да контролишу прелазе и одржавају везу са суседним партизанским јединицама у Србији, источној Босни, Бачкој и Банату.

Једна од најуспешнијих акција за заштиту прелаза на Сави било је разбијање четника који су 6. октобра 1943. године прешли у Срем преко Саве, код села Купиново. У вишечасовној борби, једна чета Првог сремског одреда натерала је у бекство четнике и они нису никако успевали да образују своје јединице у Срему. За време борби са четницима, на Сави, положаје чете бомбардовала су два немачка авиона.

Двадесет осмог августа 1944. године Главни штаб Војводине формирао је чете за везу, које су имале задатак да обезбеђују све везе на Дунаву. Чете за везу су се састојале од најискуснијих познавалаца Дунава, углавном од припадника Пограничне чете, који су имали већ једногодишње искуство у ратовању на овој великој реци.

Успостављеним каналима пребацивани су борци, курири, храна, муниција и друга средства, испод самих бункера на левој обали и тако рећи „испод носа“ усташких гарнизона у Илоку, Беочину и Петроварадину на десној обали. Храбри сремски партизани, користећи своје познавање реке, ноћ и храброст, успешно су савлађивали и реку и непријатељска обезбеђења. Када није помогла храброст, помагало је партизанско лукавство.

Споменик Поморској чети у Нештину, колевци Речне флотиле НОВЈ,
свечано откривен 23. септембра 1973. године

Наредбом број 28 Главног штаба Војводине од 11. септембра 1944. године, при Главном штабу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Војводине формирана је Поморска (Морнаричка) чета у саставу Пратеће бригаде. У састав чете ушли су Чета за везу Главног штаба Војводине, посада брода „Загреб“ и борци који су пре рата служили војни рок у ратној морнарици. Брод „Загреб“ је био миноловац речне ратне флотиле Независне Државе Хрватске. На својој трећој пловидби предузетој ради уклањања мина нашао се код Новог Сада и код села Лединци посада га је потопила, да би са командантом брода Драгутином Искром отишла у партизане. Посада је однела са брода бродски противавионски топ калибра 20 мм „Оерликон“, једну радио-станицу, целокупно лично наоружање и муницију.

Морнаричка чета је бројала око 80 људи и била је подељена у две групе. Главнина се налазила на Тестери, изнад Черевића, са задатком да напада непријатељски речни саобраћај на Дунаву, а други део, са по једним водом у Нештину и Крчедину, имао је задатак да обавља превожења на Дунаву. Командир чете био је Кара Димитријевић, виноградар из села Лединци, за заменика је одређен Драгутин Искра из Вуковара, а дужност политичког комесара је обављао Светозар Миловановић.

Борци Поморске чете. Командир Кара Димитријевић (други с лева)

У време формирања чете, непријатељски саобраћај на Дунаву био је веома интензиван, а Црвена армија се приближавала границама наше земље, док су јединице Народноослободилачке војске успешно водиле операције у Србији и приближавале са Београду. Немачки конвоји су стално пловили Дунавом, превозећи ратни материјал из угрожених подручја окупираних земаља југоисточне Европе.

Бошко АНТИЋ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.