Zašto

Zašto smo formirali Udruženje veterana Ratne mornarice ?

Pa, dobro, možemo jednostavno odgovoriti: da se mi, kao ljudi i kolege, ne zaboravimo – da ojačamo ono najbolje u nama i da to darujemo drugima; da sačuvamo od zaborava neke lepe životne trenutke; da se družimo (a druženje je, kaže nauka – lekovito); da se pomažemo; da budemo solidarni, pogotovo u nekim težim životnim trenucima; da razvijamo ljubav prema moru i rekama i da tu ljubav prenosimo onima koji će doći posle nas; da lakše podnesemo bitku sa vremenom, koju – znamo to – ne možemo dobiti, ali poraz možemo makar malo odložiti i ublažiti…

Mogli bismo ugraditi još poneki kamenčić u taj mozaik razloga, ali podsetićemo da postoji još nešto  što je kao zajednički imenitelj svakog pa i našeg druženja, a to je jačanje našeg humanističkog kapaciteta, kako bismo, bar malo, postali bolji ljudi. Jer, podsetićemo, čovek nije kamen stanac, nego društveno biće – nežna biljčica koju treba svaki dan brižljivo negovati. A kako ćemo to činiti? Ne jedino, ali dobrim delom i aktivnostima našeg udruženja.

Sâmo formiranje Udruženja pokazuje da nam vreme nije moglo oteti taj – iako utišavajući – zanos mladosti, osećanje radosti i zadovoljstva koje uspomene nose sa sobom. Ta sećanja su duboko instalirana u nama, tako da postaju bitno obeležje našega bića.

Može nam se prigovoriti da smo sentimentima „širom otvorili vrata“. Moguće je. Međutim, ne zaboravimo: lepota doživljaja, praćena uzbuđenjima, komponuje „muziku srca“, koja nas nikada ne ostavlja ravnodušnim, i uvek je praćena manjom ili većom dozom osećanja sreće, koja naše lice ukrasi osmehom, a srce ubrzanim damarima. Ponekad i neka suza zna da kane. E, sad, da li su naše godine krive za to, ili snaga lepote tih doživljaja, ili i jedno i drugo – ko će ga znati. Ali u jedno možemo biti sigurni: to nas, koliko – toliko, čuva od Vremena i Istorije, da nas ne bi jedno ili drugo, ili možda oboje, razljudili.

Zato, dragi prijatelji i kolege, svi vi koji volite more i reke, bez obzira na čin, položaj, akademsko zvanje, versko ili nacionalno opredeljenje, profesionalni ili socijalni status, a koji prihvatate razloge formiranja našeg udruženja, njegova vrata su vam širom otvorena.

Na kraju, samo da podsetimo:

Da li ste se nekada sreli sa kolegom ili prijateljem bez osmeha na licu? Naravno, niste.

Ako kolegu ili prijatelja niste dugo videli, da li je ponovni susret bio propraćen osmehom, zagrljajem i ubrzanim damarima srca? Naravno da jeste.

E, pa, ako hoćete da nam se pridružite, ponesite sa sobom samo taj OSMEH NA LICU I LJUBAV U SRCU. Nama više ništa ne treba.

DOBRO NAM DOŠLI!

Udruženje „Veterani Ratne mornarice“