ДУНАВСКА ЛЕПОТИЦА

1939 – 2019

ОСАМДЕСЕТ  ГОДИНА КОМАНДНОГ БРОДА РЕЧНЕ ФЛОТИЛЕ

У нашој Речној флотили, чије традиције досежу дубоко у средњи век, постоји брод за који кажу да је као вино – што старији то бољи и лепши. Ове године тај брод, који улази у историју пловидбе на Дунаву и његовим притокама, пуни 80 година и већ 57 година плови Дунавом, Савом, Дравом, Тисом и каналима хидро система «Дунав -Тиса- Дунав». То је командни брод Речне флотиле «Козара».

„Козара“ у пловидби

Десетог септембра 1962. године, испод падина легендарне плани-не Козаре, у Градини на месту усташких злочина у Другом светском рату, уматичен је командни брод Речне ратне флотиле. Добио је име ове легендарне планине и од тада поносно плови на челу бродова ове наше јединице Ратне морнарице изазивајући дивљење на свим местима дуж обала разгранате мреже унутрашњих пловних путева некадашње државе – Југославије, а данас Србије.

На месту где је извршено кумовање броду „Козара“ је Топола ужаса, назив за дрво тополе које се налазило у селу Доња Градина. Ово сасушено дрво представља један од најстрашнијих симбола Доње Градине и Јасеновца. Под тополом и на њој логораши су мучени и убијани на најсвирепије начине. (Фото: Википедија)

ВЕЛИКО СЛАВЉЕ НАРОДА ПОДКОЗАРЈА – НОВИ
БРОД РИЈЕЧНЕ ФЛОТЕ ДОБИО ИМЕ „КОЗАРА“

СЛАВЉЕ У ГРАДИНИ

БРОДУ ЈЕ КУМОВАО ПЕТАР ДОДИК ПРЕДСЈЕДНИК НАРОДНОГ ОДБОРА СРЕЗА ПРИЈЕДОР. НА ВЕЛИКОМ НАРОДНОМ ЗБОРУ ГОВОРИЛИ СУ БОШКО ШИЉЕГОВИЋ, МАТЕ ЈЕРКОВИЋ, ПЕТАР ДОДИК И МИХАЈЛО ТИОДОРОВИЋ

У прошлу недјељу обављено је на најсвечанији начин кумовање броду ријечне ратне флоте који је добио име „Козара“, а представља једну од најљепших пловних јединица с којима данас располаже наша ријечна флота. Свечаност је одржана у Градини, на ушћу ријеке Уне у Саву, недалеко од Босанске Дубице, гдје је одржан и велики народни збор на коме су говорили највиши политички радници овог краја, представници Армије и изасланик Врховног команданта друга Тита – генерал-пуковник Бошко Шиљеговић.

Свечаности су почеле дан раније када је у Основној школи отворена изложба „Пут мира и живот и рад припадника Ратне морнарице“ – коју је с интересовањем разгледало око 10.000 људи и жена овог краја. Истовремено, становници Доње Градине и околних села, искористили су могућност да разгледају усидрене бродове – јединице ријечне ратне флоте. Сама свечаност кумовања обављена је око 11 часова, када је на палуби новог брода командант Југословенске Ратне морнарице адмирал Мате Јерковић дочекао изасланика Врховног команданта оружаних снага генерал-пуковника Бошка Шиљеговића и остале госте. После извршене смотре почасног вода – први командант, капетан фрегате Ивица Мерчеп, прочитао је наредбу Врховног команданта у којој се каже да се новом броду даје име „Козара“. Затим је Петар Додик, предсједник Народног одбора Среза Приједор, кумовао броду, а представници народа окитили су официре брода ручницима, изатканим на домаћим разбојима – како је то већ уобичајено у овом крају, У својој ријечи предсједник Додик се захвалио Врховном команданту оружаних снага другу Титу на одлуци да се највећем броду ријечне ратне флоте да име „Козара“.

Представници Народног одбора Среза Приједор искористили су ову прилику да поклоне официрима и морнарима брода „Козара“ најновији телевизор бањалучке фабрике „Руди Чајавец“ – а посада је за узврат поклонила Срезу Приједор умјетничку слику. Послије свечаности на мјесту гдје се састају Уна и Сава одржан је велики народни збор на коме су говорили генерал-пуковник Бошко Шиљеговић, адмирал Мате Јерковић и командант ријечне ратне флотиле Михајло Тиодоровић.

У свом излагању генерал-пуковник Бошко Шиљеговић нарочито се задржао на евоцирању на херојске борбе народа Козаре истичући да 50.000 непријатељских војника -добро опремљених и наоружаних – нису могли да покоре партизанске јединице у овом крају, које су имале једва 3.000 бораца. Том приликом непријатељ је, поред савремене технике, авијације и оклопних јединица, први пут против Народноослободилачке војске,  употребио ријечну флоту. Међутим, и поред тога, партизани су издржали све недаће и искушења рата и изашли као побједници.

Послије говора Михајла Тиодоровића команданта ријечне ратне флотиле, на тражење народа говорио је Мате Јерковић, адмирал и командант Југословенске Ратне морнарице. Он је испричао своја сјећања на сусрете са народом овог краја током 1944. године – када је као партизански мајор водио сремске јединице преко Козаре. Том приликом је добио од жена – изаткан на домаћем разбоју – пешкир, кога и данас чува као најдражу успомену. Искрено, топло и дирљиво излагање Мате Јерковића, подсјетило је људе на најтеже дане наше новије историје. Жене су плакале – сјећајући се својих најближих и најдражих, који су изгубили животе у рату не дочекавши слободу и ово славље.

Послије излагања Мате Јерковића упућено је поздравно писмо Врховном команданту оружаних снага Маршалу Титу, а затим је народ Подкозарја припремио ручак за 400 морнара, припадника ријечне ратне флоте.

Крајишке новине: 5.6.1961.

БРОД ВИШЕСТРУКЕ НАМЕНЕ

Већ више од пет деценија, «дунавска лепотица», како је многи називају, одолева свим недаћама и представља понос Речне ратне флотиле, али и симбол града Новог Сада на чијем кеју је често пута привезана привлачећи пажњу свих посетилаца овог лепог града који одавно живи на обалама Дунава. Без ње се не може замислити ни једна вежба, али ни сусрети спортског и културног карактера у овом граду, али и градовима дуж наших река и канала. На палубама овог брода срећу се људи који живот проводе на реци, пословни људи, политичари, културни радници… На њој се одвијају многе културне манифестације, од којих је најпознатија «Змајеве дечје игре». На њој је боравило хиљаде дечака и девојчица, али и ветерани из наших ослободилачких ратова, представници држава, чланови дипломатског кора и, наравно, припадници свих родова и видова Југословенске народне армије, Војске Југославије, Војске државне заједнице Србија и Црна Гора и, данас, Војске Србије. Име државе се мењало. мењала се и њена војска, али «Козара» је остајала иста – поносно је симболизовала нашу Ратну морнарицу и њену Речну ратну флотилу, као и вишевековне традиције наших ратних бродова на рекама – од славних шајкаша, преко оклопљеног чамца «Јадар», окоснице прве српске речне флотиле, чији дан поринућа данашња Речна флотила слави као свој дан,  храбре посаде монитора «Драва» и њеног команданта поручника бојног брода Александра Берића, чије име носи касарна у којој је база Речне флотиле, партизанских речних јединица из народноослободилачког рата, као и бродова који су у потпуности извршили све своје задатке у рату 1991. године, као и у одбрани од агресије НАТО-а 1999. године.

ДРАГИ ГОСТ СВИХ НАШИХ ЛУКА

Пловећи самостално или на челу дугачке вијугаве колоне ратних бродова овај прелепи брод је упловљавао у луке Дунава, од ушћа Тимока до Бездана, Саве од Београда до Сиска, Драве, од Аљмаша до Осијека, Тисом, од Сланкамена до Кањиже. Пловио је овај брод 1968. године и до Измаила, недавно до Будимпеште. а 1974. године и Бегејом до Зрењанина изазвавши неверицу и добрих познавалаца услова пловидбе овом каналисаном реком, његових кривина и димензија због којих се ни мањи бродови не усуђују да заплове овом реком. Никада ни један други брод ових димензија није пловио многобројним дунавским рукавцима, пристајао на неуређеним обалама река и њихових ада и острва.

Као и сваки брод, и «Козара» обележава рођендане, има име,  родни лист, држављанство, документа идентитета – основну бродску књигу у коју је записана њена историја, припадности – уписана је у Флотну листу, матичну књигу свих наших ратних бродова. Међутим, њена историја је много детаљније забележена у сећањима оних који су свој морнарски век провели на овом броду, а данас са сетом гледају своју лепотицу како служи новим генерацијама исто онако како је служила њима.  Била је пловећа школа свих кадрова, некада Речне ратне флотиле, а  данас Речне флотиле. Бродови у колони иза ње су се мењали, улазили и излазили из састава панонске морнарице. «Козара» је остала незамењива и данас када пуни осам деценија плови и предводи данашње.

КРАТАК ЖИВОТОПИС

Брод је изграђен 1939. године у бродоградилишту у Регензбургу и добио је име легендарне нибелуншке принцезе «Кримхилде». Њена сестра близнакиња добила је име «Брунхилда». Бродови су изграђени за потребе немачке Дунавске флотиле. «Брунхилда» је после рата била командни брод француске Рајнске флотиле, а «Кримхилда», од маја 1945. до јула 1946. године, добија име «Oregon» и служи за опоравак америчких војника у Регензбургу.

СЕСТРА БЛИЗНАКИЊА: Немачки речни ратни брод „БРУНХИЛДА“ командни брод Француске Рајнске флотиле под именом „Лес Возгес“ (А-789), снимљен у Кобленцу на Рајни 1957. године

После тога брод је купљен од «Баварског Лојда» и све до 1953. године служио је као ресторан и хотел на води.

Године 1960. «Баварски Лојд» је, уз замену за теретни брод, уступио овај брод «Дунавском Лојду» из Сиска, а потом је у замену за други брод уступљен Југословенској Ратној морнарици. Било је то 1961. године. После реконструкције његово уматичење обављено је 10. септембра 1962. године у Босанској Градишки, када је и добио име «Козара». Од тада је то помоћни брод база и командни брод Речне ратне флотиле.      

До сада је неколико пута вршен ремонт брода и извесне реконструкције унутрашњих просторија, али спољни изглед није никада значајније мењан.

Последњи ремонт, после три године радова у бродоградилишту у Бездану, завршен је у септембру 2013. године. Ни на једном броду Речне флотиле који је до сада ремонтован нису изведени комлекснији и технички захтевнији радови. Поред осталог, досадашњи погон брода с два дизел-мотора снаге 2х294 киловата DEUZ,  који су уграђени још 1939. године, замењени су новим, најмодернијом дизел-електричном пропулзијом, односно дизел-генераторима CATERPILLAR S18 и електромоторима РАДЕ КОНЧАР снаге 2х250 киловата. На брод је уграђен и савремени Навигационо-информациони систем. Овим су створени услови за продужење века брода за наредних 30 година, обезбеђени су повољнији услови за живот и рад посаде и укрцаног људства, испуњавање свих међународних стандарда заштите животне средине на пловним објектима. «Козара» је оспособљена за пловидбу у међународним водама.

На брод је уграђен попречни потисник – пропелер у тунелу, што је унапредило маневарске могућности.

Уграђен је и преносни пулт даљинског управљања, који се може изнети с командног моста џојстиком управљати бродом, тако је омогућено да се са бока брода осмотри простор уз бок на који брод пристаје уз обалу или док.

ОСПОСОБЉЕНОСТ ЗА СВЕ ЗАДАТКЕ

Унутрашњост кормиларнице

Брод је изграђен од челика. Има пуни депласман 650 тона. Дужина му је 67 метара,ширина 9,5 метара, висина трупа изнад површине воде му је 2,7 метара и газ 1,3 метра. Укупан број чланова посаде је 40 људи.

Брод има три палубе – главну, доњу и горњу.

На горњој палуби налази се кормиларница у којој се налази кормиларски точак, дубиномер, машински телеграф…

Иза кормиларнице, према крми, је оперативни салон са просторијама за рад Штаба Команде Речне флотиле са потребном опремом и документацијом.

После дуге пловидбе песма на палуби
… и под палубом

Иза кормиларнице је бродски јарбол на коме се у пловидби вију поморска застава, командне, ранговне и сигналне заставе, те средства за обележавање брода при дневној и ноћној пловидби.

На предњем делу горње палубе смештен је један, а на крменом два, противавионска топа. На том делу је и простор за постројавање посаде, смештај гостију, разне манифестације и дружење.

          На прамчаном делу главне палубе налази се сидрено витло са опремом за обарање и увлачење сидра, као и опрема за вез брода – битве, зевалице, неопходни конопи… У кабинском простору на прамцу су просторије за смештај команданта и старешина брода Ту је и  улаз у прамчане кабине доње палубе и прамчани салон за одржавање службених састанака посаде и Команде Речне флотиле, свечаности за мањи број гостију у случају неповољне временске ситуације.

У продужетку главне палубе, према крми, налази се кухиња, улаз у моторни простор, салон за ручавање са чајном кухињом и трпезаријом за посаду. Потом следи улаз у тзв. «седам кабина» које се налазе испод главне палубе, за смештај чланова Команде Речне флотиле.

На крменом делу је салон са кабином за одмор и спавање команданта Речне флотиле, те четири кабине за чланове Команде Речне флотиле. И на крају, као и на прамчаном делу, на крми се налази улаз за кабине морнара које се налазе испод главне палубе, као и резервоари питке воде, складишта хране, те на крменом делу средства за крмени вез брода.

По потреби, у расположиве кабине смештају се гости који бораве на броду.

На доњој палуби су већ наведени прамчани салон, просторије за морнаре и старешине, складишта муниције. У средњем делу налази се моторни простор, котларница, радионица и танкови за гориво. Сви улази у ове просторије су са главне палубе.

СИГУРАН ПОГОН

Сада се погон састоји од дизел-електричне пропулзије – два дизел-мотора CATERPILLAR S18 који снабдеваjу струјом све бродске системе, укључујући и електромоторе КОНЧАР који покрећу два погонска пропелера.

Оригинални мотори скинути су  са «Козаре» приликом модернизације брода. Они су технички раритет – то су једина два мотора RV6-M-345 фабрике Klokner Humbolt-Deuz из Келна који су сачувани. Функционално су исправни и данас, што говори о квалитету израде и пажљивом одржавању генерација моториста које су на овом броду служиле.

Због тога овај погон заслужује детаљнији опис.

Погон се састоји од два дизел-мотора типа «Дајц» снаге по 294 киловата, којим се остварује узводна брзина од 17 и низводна од 21 километра на час. Даљина пловидбе, са укрцаним горивом од 45 тона, је 8000 километара. Аутономија му је 45 дана.

Моторни простор

Дизел-мотори су шестоцилиндрични са 400 окретаја у минути. Упућивање је иницијално, помоћу компримираног ваздуха у спремницима притиска од 30 бара. Прво се изврши ручно предподмазивање цилиндара, потом се нагло пушта компримирани ваздух у први цилиндар да би се покренула радилица. Ослобођени вентил напајања горива пропушта одговарајућу количину горива и мотор почне да ради.  Загревање мотора врши се при 100 окретаја мотора у минути, а затим се повећава сваки пут по 50 окретаја. Снага се директно преноси преко копче на осовину пропелера. Свако пребацивање погона  из кретања «напред» у кретање  «крмом» и обратно захтева гашење мотора, пребацивање копче у смер «напред» или «крмом», па поновно упућивање мотора. Овај маневар траје 18 секунди и командант мора водити рачина о томе приликом маневрисања, посебно приликом испловљавања или упловљавања у вез на обали или на сидро.

Управљање погоном обавља се, посредно, преко телеграфа у кормиларници и на обе стране горње палубе испред кормиларнице, те два у моторном простору.  Ту је и догласна цев, која служи као средство које не може отказати.

Командант у кормиларници или на палуби поставља телеграф у положај жељеног режима рада. То се преко система преноса преноси на телеграфе у моторном простору, где звоњава упозорава мотористу на наређену промену режима рада, на што он реагује и повећава или смањује број окретаја мотора или обавља поступак предвиђен за промену правца кретања.

Нови електропогонски систем омогућава повећање брзине за 30 одсто и боље маневарске способности, уз смањење потрошње горива за 45 одсто.

НАОРУЖАЊЕ И ОПРЕМА У СКЛАДУ СА НАМЕНОМ

Бродски топ 20 mm

Артиљеријско наоружање чине три троцевна топа 20 милиметара М-55. Ратни борбени комплет је 10 800 метака.

Брод може укрцати и полагати 71 речних сидрених мина типа Р-1 или 50 на дну лежећих неконтактних мина типа АИМ.

На брод се може укрцати и превозити 250 војника са личним наоружањем и опремом. 

У почетку брод није располагао ни једним техничким навигацијским средством, касније је уграђен радар «Дека 1216», па дубиномер «Атлас».

Поред карактеристичних средстава за одржавање везе са бродовима у пловном саставу – сигналних барјачића, сигналних застава и светлосних сигналних средстава, ту су и средства за одржавање везе на већим одстојањима – ВФ радио-примопредајник РТУ-100, ВВФ радио-предајник РД-1, ВФ радио-пријемник «Маркони», ВВФ радио-примопредајник Р-609, радио – примопредајник РУП-2Б, радио-телефон.

Најновија техничка достигнућа омогућили су да «Козара», уградњом сателитских веза, постане командни брод увек спреман да се на њега укрца Команда Речне флотиле и успешно командује својим пловним саставима.

Осим што је командни брод Речне флотиле, «Козара» ће се користити као протоколарни брод за највише државне и војне званичнике, брдо-база за припаднике Речне флотиле.

На броду је данас уграђена покретна метеоролошка станица.

Бродски јарбол са развијеним заставама (Палуба. инфо)

Већ више од 60 година се вије и још дуго ће се вијати наша застава на овом лепом броду – у луци на крми у вожњи на јарболу – а вредност брода ће се мерити љубављу коју њена посада гаји према тој застави. Још никада та застава није изневерена и неће бити.

А једног дана, када ова дунавска лепотица, не буде више пловила, како прижељкују сви они који су пловили са њом, постаће брод-музеј, а сама ће себи бити најлепши експонат.

Бошко АНТИЋ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.