NAJAVLJENO VAĐENJA BRODOVA KOD PRAHOVA

Po ko zna koji put najavljeno je vađenje potopljene nemačke flote kod Prahova.

I ovog puta mnogo je izjava koje ne mogu biti prihvatljive – broj potopljenih brodova, navodno potapanje nemačkih ranjenika...

Godinama sam istraživao događaje vezane sa potapanje ove flote koristeći našu i nemačku literaturu, pokušavao da javnosti predočim, ali i dalje preovlađuju pisanja novinara koji sve to ignorišu i tvrde da je potopljena celokupna flota koja je krenula iz Crnog mora, zanemarujući gubitke u usputnim borbama i brodove koje je izvadila Crvena armija. Ovo je zaključak jednog opširnijeg materijala sa podacima i skicama potopljenih objekata.  

 

Danas, posle 76 godina, ovi potopljeni objekti postaju predmet interesovanja, jer se već duže vremena najavljuje njihovo vađenje. To se čini iz ekoloških razloga, ali najavljuju se i ekonomski razlozi, kao i radoznalost. Dolazi do dilema o broju potopljenih objekata. Analizirajući navedene podatke o broju brodova koji su se našli u Crnom moru i broju brodova koji su bili na donjem Dunavu i gubicima dolazi se do zaključka da se radi o broju oko 150. Sam podatak da se sa brodova iskrcalo oko 1.600 ranjenika i civila, te da je jedan njihov deo iskrcan još pre nego što je plovni sastav stigao u Prahovo, govori o većem broju brodova. Da je na svakom brodu bilo po 50 ranjenika (to je veliki broj s obzirom na dimenzije rečnih brodova) trebalo je 32 broda. Veliki broj brodova nije mogao imati na sebi ljudstvo jer je bio natovaren materijalom, svakako najviše ratnim plenom. Tu je bio i Kazneni bataljon nemačke kopnene vojske, uprava brodogradilišta i verovatno i članovi porodica. Prema tome, sigurno se radi o broju od oko 150 - ak brodova. U knjizi Jurga Mejstera "Der Seekrieg in den Osteropischen Gewassewrn 1941-1945" se navodi da ih je kod Kalafata bilo oko 172, a u borbama kod ovog grada pretrpljeni su veliki gubici.

Prema pisanju "Politike" od 15. jula 2001. godine. Rezolucija Informbiroa je sprečila vađenje ovih brodova. Prema sećanju meštana, od avgusta 1947. godine do proleća 1948. godine, naši stručnjaci i pripadnici Crvene armije izvadili su iz Dunava sedam brodova i dva šlepa. U vađenju su učestvovale i naše dizalice "Sutjeska" i "Soča". Bilo je u tim plovilima najviše oružja i eksploziva. izvađen je i jedan šlep pun suvih smokava upakovanih u nekoliko stotina džakova. U jednom šlepu nađeno je 60 tona bakra iz Bora (nesiguran podatak, odakle bakar iz Bora ukrcan na brod koji dolazi iz pravca Crnog mora?). Akcija je prekinuta posle objavljivanja Rezolucije Informbiroa.

U tom članku se tvrdi da Prahovljani svedoče da su Nemci potopili i jedan brod sa svojih 1.500 nepokretnih ranjenika (od navedenih 1.500 iskrcanih 430 su bile žene i deca, nisu mogli biti svi teški ranjenici, a nemoguće je da na jednom brodu bude 1.550 ranjenika jer je to približno preko 100 tona težine). Jedan su potopili prazan pošto su ga napustili ranjenici. Ova tvrdnja je malo verovatna, u stvari neprihvatljiva, jer ni na jedan brod nije moglo stati toliko ranjenika, a takav postupak se ne bi mogao sakriti. Nekorektno je pisati neistine, pa makar one bile i o neprijatelju.

Prahovo, lokacija potopljenih objekata
Prahovo, lokacija potopljenih objekata

Kakva je danas situacija sa tim brodovima i u kakvom su stanju teško je reči. Sigurno je, poredeći stanje lima na brodovima nemačkog porekla iz tog perioda (rečne tenkonosce koji su isti kao i desantni brodovi ovde potopljeni), koji su i danas u upotrebi, trupovi nisu u potpunosti istruleli. Verovatno je ostalo i materijala koji se nije mogao odneti kopnenim putem, u najvećem broju naoružanja koje je izvlačeno brodovima. Dubina na kojoj se danas brodovi nalaze je ispod 10 metara, a jedan deo je kod niskog vodostaja van vode, i neće predstavljati nikakvu prepreku. Jedan deo je potonuo u mulj i pesak. Brodovi su sigurno napunjeni peskom, a mogu se očekivati i mine i eksplozivna sredstva, pa valja pažljivo pristupiti poslu.

Među potopljenim brodovima je i brod bolnica “Bromberg” (bivši “Bamberg”)
Među potopljenim brodovima je i brod bolnica “Bromberg” (bivši “Bamberg”)

            Teretni brod - transporter "Bamberg" je izgrađen 24. jula 1935. godine u brodogradilištu "Christof Ruthof" u Regenzburgu. Deplasman mu je 1.044 tone. Nosivost mu je 670 tona, dužina 69.15 (na vodenoj liniji 66.60), širina 8.58 i visina 2,00 metra. Vlasništvo je "Bayerscher Lloyd-a" iz Regenzburga. Imao je dva četverocilindrična dvotaktna dizel motora MAN snage 820 konjskih snaga. Imao je dva propelera.

          U periodu od novembra 1943. do aprila 1944. bio je u Dnjeparskom brodogralištu gde je prepravljen u morski transporter za potrebe Crnomorske flote. Prvog aprila 1944. godine konfiskovan je za prevoz ranjenika za potrebe "Zieb" grupe kao brod - bolnica "Bromberg". Potopljen je od sopstvene posade 6/7. septembra 1944. godine  na km 861, kod spoja kanala Gogoš sa Dunavom.

Sve u svemu, vredi izvaditi ostatke potopljenih objekata. Na njima je sigurno i dosta predmeta muzejske vrednosti, posebno naoružanja.

Kao što se vidi iz priložene karte nalaze se van osi plovnog puta i objekti koji budu radili na njihovom vađenju neće ometati plovidbu.

                                                                                                                                   Boško ANTIĆ

2 thoughts on “NAJAVLJENO VAĐENJA BRODOVA KOD PRAHOVA”

  1. Izvrsno je Antić obradio ovu začajnu situaciju kod Prahova! Moje skromno mišljenje: sa više aspekata neophodno je započeti sa operacijom vađenja brodova, i očistiti korito Dunava. U prvom planu je što je to skupa operacija, ali EU i Nemačka tu imaju obaveze! U, ostalom Nemačka tada okupator, sada bi morala da sanira zatrpavanje Dunava. Verujem da bi morali prihvatiti tu odgovornost. I Đuran dobro veli, pa i vaša inicijativa objavlivanjem ovog problema: vodi rešenju!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.