POSLEDNJI GOLUBOV LET

HEROJ IZ KARAĐORĐEVА

Pre 28 godina poginuo je u Šibeniku poručnik bojnog broda Zoran Golubović Golub. Ima ova zemlja junaka, heroja, ljudi od reči. Među njima je i Golub, ne zaboravimo ga.

Osamnaestog septembra 1991. godine u 6.00 časova pripadnici MUP i ZNG i naoružani meštani izvršili su oružani napad na kasarne i sve druge objekte na području Šibenika. Predsednik Skupštine opštine Šibenik ultimativno je od komandanta Vojnopomorskog sektora Šibenik zahtevao predaju. To je odbijeno. Uzvraćeno je dejstvom po objektima iz kojih je na jedinice JNA otvarana vatra. Napadi su nastavljeni i posle 12.00 časova. Oko 14.15 nastalo je kratko zatišje, a oko 15.00 časova iz streljačkog naoružanja, ručnih bacača i minobacača otvorena je vatra po svim objektima u širem području Šibenika. Predsednik opštine je ponovo ultimativno tražio predaju. Međutim, pripadnici JNA su uzvratili vatrom. Posle 18.00 časova, zbog teškog položaja u kojem su se jedinice našle, angažovani su radi podrške jači sastavi JNA. Napadi su trajali do 2.00 časa, kad je nastalo zatišje.

Tog dana saznalo se da je admiral Božidar Grubišić prešao na stranu Vrhovništva i da je uputio poziv komandantu Vojnopomorskog sektora Šibenik  kontraadmiralu Đuri Pojeru da se preda. On se nije predao ali je podneo zahtev za penzionisanje, što je bilo veliko iznenađenje za sve, jer su ga smatrali patriotom i mislili da tako nešto on nikada neće učiniti. Komandu je preuzeo načelnik štaba kapetan bojnog broda Marko Sunarić, koji je upravo primio dužnost, jer je pre toga bio komandant Vojnopomorskog uporišta Vis.

Ponovo se potvrdila Lenjinova izreka „Upropastiće nas mangupi u našim redovima“.

U borbama za kasarnu na Kulinama u Šibeniku poginuo je poručnik bojnog broda Zoran Golubović. O tom događaju najrečitije govori članak objavljen u „Politici ekspres“ od 23. septembra 1991. godine u rodnom Karađorđevu pod naslovom „Poslednji let heroja ’Goluba’“. Čitao sam to u autubusu na putu za radno mesto. Steglo mi se nešto u duši. Neko ovog mladog čoveka mora poneti na svojoj savesti. Kako je došlo do pogibije ovog mladog komandanta, koga se sećam, jer sam ga upoznao kada sam bio u inspekciji u Šibeniku i za vreme snimanja nastavnog filma za Vojnofilmski centar „Zastava-film“ pre dve godine.

Kasarna se nalazila tri dana pod vatrom hrvatskih MUP-ovaca i gardista. Golubović je pogođen snajperskim hicem u glavu. O tome su svedočile njegove starešine na sahrani u Karađorđevu, kojoj je prisustvovalo više hiljada stanovnika Karađorđeva i Mladenova, nedaleko od Bačke Palanke i na dometu naoružanja sa područja gde su se vodile borbe oko Vukovara. Od svog komšije, u subotu 21. septembra, oprostili su se i njegovi vršnjaci koji su zajedno s  njim rasli. Imao je samo 32 godine, a hrabro je poginuo u odbrani svojih mornara i kasarne Kulina.

Jedan od Zoranovih starešina je u posmrtnom govoru istakao: „Branio je otadžbinu. Njegov lik ostaće ponos Jugoslovenske Ratne mornarice“.

„Pritisci na oficire JNA i članove njihovih porodica počeli su u Šibeniku još od 23. januara 1991. godine, a kulminirali su prošle nedelje“, govore starešine s Kulina, „MUP-ovci i gardisti  postavili su prepreke, isključili struju i vodu u kasarni, a onda su nas tri dana zasipali jakom minobacačkom i snajperskom vatrom. Ni jedan hitac nismo ispalili pre napada na nas“.

Posle više od hiljadu ispaljenih hitaca na kasarnu i lakšeg ranjavanja jednog mornara starešine su uzvratile žestoko. „Bila je to velika borba“, izjavio je novinaru stariji vodnik prve klase Predarg Španjević, „tim pre, što je na strani snaga Zbora narodne garde i MUP-a Hrvatske bio i kapetan bojnog broda Ante Budimir, dojučerašnji komandant kasarne. U sredu pre podne, oficiri i mornari bili su prinuđeni da štite brodove. Zoran je branio svoje drugove sa pramčanog topa, kalibra 20 mm. Između 9.00 i 9.30 časova pogodio ga je snajperski hitac, verovatno pancirni metak koji mu je probio šlem na glavi“.

Iako je postojala opasnost po njihove živote, Zoranove starešine, sa graničnog patrolnog čamca PČ-180 su uspele da se kroz kišu kuršuma probiju, do pramca, uviju  u ćebe ranjenog komandanta i prebace ga na drugi brod. Ceo dan je trajala bitka sa oružnicima u uveče oko 22.00 časa, počela je akcija spasavanja kroz uzani kanal Svetog Ante koji iz Šibenika vodi ka otvorenom moru.

„Kanal je bio zaprečen minama i mrežama“, kaže Španjević, „sa okolnih brda tukli su sa svih strana, da je bila ludost proći. Ipak, oko 20-ak mornara i šest starešina uzvraćali su paljbu i probili se do Visa. Nažalost nije bilo spasa i za poručnika bojnog broda Golubovića“.

Govoreći o poginulom Zoranu, njegov venčani kum Svetislav Vukojev kaže: „Bio je ljudina. Uzor svima. Svi smo ga voleli u ovom kraju. Neverovatno je bio sportski nadaren. Igrao je odlično mali fudbal, košarku, odbojku, a u vojsci je bio izuzetan višebojac. Njegov rekord u penjanju uz konopac, do sada, niko nije oborio. Nas šestorica – Džo, Struja, Gaković, Svilar, Golub i ja – bili smo nerazdvojni u detinjstvu, pa smo između sebe iskrštali kumstvo“.

Svakako, najteže je supruzi Kseniji (ima 29 godina) i kćerki Ivani (šest godina), koje su poslednji put videle Zorana krajem avgusta. Zoran je nekoliko puta dolazio, ali se vraćao svojim drugovima. Zadnji put se vratio avionom u Šibenik.

„Bio je to poslednji let mog’ Goluba“, kaže Ksenija. „Neverovatno koliko je voleo svoj posao i Armiju.  Kćerkica i ja morale smo, posle devet godina, bukvalno da pobegnemo iz Šibenika. To su bili takvi pritisci na članove porodica oficira, da sam ja osećala da će svakog časa neko da puca u nas. Kćerkici sam morala da zabranim da govori na ulici da nas ne prepoznaju po govoru, a tek smo sredili stan u Šibeniku“.

Tako je „Golub“ sredio svoje gnezdo, a onda odjednom odleteo u istoriju. Ostala je Ksenija sa kćerkom i tuga, koja steže srce svakom rodoljubu. Ima ova zemlja junaka, heroja, ljudi od reči, ali izgleda da nije imao ko da ih vidi. „Golub“ je poginuo svestan da je izdan od starijih drugova.

Boško ANTIĆ

PS. Nažalost, nemam sliku Zorana Golubovića. Ako neko od njegovih drugova ima neka je pošalje Udruženju “Veterani Ratne mornarice”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.